Dok većina zaposlenih spas od letnjih vrućina pronalazi u klimatizovanim kancelarijama, hiljade ljudi svoj radni dan provode na otvorenom. Građevinski radnici, dostavljači, komunalni radnici, poljoprivrednici, radnici na održavanju puteva, obezbeđenje, pa čak i zaposleni u ugostiteljstvu koji rade na terasama – svi su tokom leta izloženi visokim temperaturama i UV zračenju.
Dugotrajan boravak na suncu nije samo neprijatan. Može dovesti do dehidratacije, toplotne iscrpljenosti, sunčanice, opekotina kože, ali i povećati rizik od ozbiljnijih zdravstvenih problema ukoliko se zaštita zanemari.
Stručnjaci zato preporučuju nekoliko jednostavnih, ali važnih navika.
Kremu za sunčanje ne čuvajte samo za plažu
Jedna od najčešćih grešaka jeste uverenje da je zaštitni faktor potreban samo tokom odmora. UV zračenje deluje i kada ste na poslu, čak i kada nije potpuno vedro.
Preporučuje se korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili SPF 50, koja štiti i od UVA i od UVB zraka. Kremu treba naneti 15 do 30 minuta pre izlaska napolje, a potom obnavljati na svaka dva sata, odnosno češće ukoliko se intenzivno znojite.
Posebnu pažnju treba obratiti na lice, vrat, uši, šake i podlaktice – delove tela koji su najčešće izloženi suncu.
Odeća može biti najbolja zaštita
Lagana odeća od prirodnih ili specijalnih tehničkih materijala svetlih boja pomaže telu da se lakše rashladi. Dugi rukavi i nogavice često pružaju bolju zaštitu od direktnog sunčevog zračenja nego gola koža.
Šešir sa širokim obodom ili kačket sa zaštitom za vrat mogu značajno smanjiti izloženost glave i vrata suncu.
Sunčane naočare sa UV zaštitom nisu samo modni detalj – one štite oči od štetnog zračenja koje dugoročno može povećati rizik od različitih oboljenja oka.
Voda pre nego što ožednite
Kada radite na visokim temperaturama, osećaj žeđi često dolazi tek kada je organizam već počeo da gubi značajnu količinu tečnosti.
Zato stručnjaci savetuju da se voda pije redovno tokom celog dana, u manjim količinama. Alkohol i velike količine zaslađenih ili energetskih napitaka mogu dodatno doprineti dehidrataciji.
Kod fizički zahtevnih poslova korisni mogu biti i napici koji nadoknađuju elektrolite izgubljene znojenjem.
Pravite pauze u hladu
Ako priroda posla dozvoljava, pauze bi trebalo provoditi u hladu ili klimatizovanom prostoru. Čak i desetak minuta odmora može pomoći organizmu da se rashladi i smanji rizik od pregrevanja.
Najveći oprez potreban je između 10 i 16 časova, kada je UV zračenje najintenzivnije. Poslodavci, kada god je moguće, mogu organizovati rad tako da se najteži fizički poslovi obavljaju rano ujutru ili kasnije popodne.
Naučite da prepoznate upozorenja organizma
Vrtoglavica, jaka glavobolja, mučnina, grčevi u mišićima, ubrzan puls, izrazit umor ili konfuzija mogu biti prvi znaci toplotne iscrpljenosti ili sunčanice.
U tom slučaju potrebno je odmah prekinuti rad, skloniti se u hlad, rashladiti telo i uneti tečnost. Ukoliko se simptomi pogoršavaju ili osoba izgubi svest, neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Poslodavci imaju važnu ulogu
Zaštita zaposlenih tokom ekstremnih vrućina nije samo pitanje lične odgovornosti. Poslodavci mogu značajno doprineti bezbednosti tako što će obezbediti dovoljno vode za piće, organizovati češće pauze, omogućiti rad u hladu kada je moguće i prilagoditi radno vreme najtoplijem delu dana.
Kako klimatske promene donose sve duže i intenzivnije toplotne talase, zaštita radnika na otvorenom postaje važan deo brige o zdravlju i bezbednosti na radu.
Na kraju, nekoliko minuta posvećenih zaštiti od sunca može napraviti veliku razliku – ne samo kada je u pitanju udobnost tokom radnog dana, već i očuvanje zdravlja na duže staze.
Foto: Magnific/syda_productions
