Kancelarijski prostor može da izgleda moderno, uredno i prijatno, a da kvalitet vazduha u njemu ipak bude problem. Od građevinskih materijala i nameštaja do sredstava za čišćenje i kancelarijske opreme, brojni izvori mogu doprineti prisustvu zagađujućih materija u zatvorenom prostoru. Singapurski startap Greenairy pokušava da na ovaj problem odgovori tehnologijom koja kombinuje biljke i mikroorganizme, razvijajući sisteme za prečišćavanje vazduha namenjene kancelarijama i drugim poslovnim prostorima.
Ideja je nastala kada su osnivači kompanije, Tanvi Tombre i Lakšja Saraf, još kao studenti inženjerstva radili u univerzitetskoj radionici. Tokom rada bili su izloženi isparenjima iz laserskih rezača, 3D štampača i lemilica, a ozbiljnost problema postala im je jasna nakon što je prijateljica Tanvi Tombre završila u bolnici zbog udisanja štetnih isparenja.
To iskustvo podstaklo ih je da istraže kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima i mogućnosti za njegovo poboljšanje. Tako je nastao Greenairy, startap koji razvija takozvane pametne biljne tornjeve, namenjene uklanjanju određenih gasovitih zagađivača iz vazduha.
Kako biljke mogu da pomognu u prečišćavanju vazduha?
Za razliku od klasičnih saksijskih biljaka koje pasivno učestvuju u razmeni gasova, Greenairy razvija sistem koji aktivno uvlači vazduh kroz otvore i usmerava ga ka zoni korena. Tu biljke i mikroorganizmi koji žive oko njihovog korenja učestvuju u razgradnji određenih zagađujućih materija. Ovaj proces poznat je kao fitoremedijacija.
Posebna pažnja usmerena je na isparljiva organska jedinjenja (VOC), grupu hemikalija koje lako prelaze u gasovito stanje i mogu se naći u unutrašnjem vazduhu. Njihovi izvori mogu biti boje, lepkovi, sredstva za čišćenje, građevinski materijali, nameštaj, ali i pojedini kancelarijski uređaji.
Među njima su formaldehid i benzen, čije prisustvo u zatvorenim prostorima može predstavljati zdravstveni rizik. Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) navodi da izloženost pojedinim VOC jedinjenjima može biti povezana sa iritacijom očiju, nosa i grla, glavoboljom, mučninom i drugim tegobama. Efekti zavise od vrste jedinjenja, koncentracije i trajanja izloženosti.
Problem kvaliteta vazduha u kancelarijama nije ograničen samo na neprijatne mirise ili osećaj zagušljivosti. Istraživanje Univerziteta Harvard, sprovedeno među zaposlenima u kancelarijama u šest zemalja, pokazalo je povezanost između povećane koncentracije sitnih čestica i ugljen-dioksida, odnosno slabije ventilacije, i lošijih rezultata na testovima kognitivnih sposobnosti. To ne znači da je svaki problem sa koncentracijom posledica vazduha u kancelariji, ali ukazuje na značaj uslova u kojima ljudi rade.
Testiranja pokazala smanjenje VOC jedinjenja za 50 odsto
Greenairy je u Singapuru sproveo pilot-testiranja u kancelarijskim prostorima, tokom kojih je upoređivao rezultate svog sistema sa prostorijama u kojima su korišćeni medicinski jonizator i HEPA prečišćivač vazduha.
Prema podacima koje je osnivač Lakšja Saraf izneo za TechCrunch, merenja su pokazala da je u prostoru sa biljnim tornjevima zabeležen najniži nivo VOC jedinjenja, kao i njihovo najbrže smanjenje. Kompanija navodi da je tokom uobičajenog radnog vremena prosečan dnevni nivo ovih jedinjenja, kao i njihova najviša izmerena vrednost, bio niži za 50 odsto.
Merenja su obavljena pomoću monitora kvaliteta vazduha sa RESET sertifikatom, a osnivači su naveli da su rezultate dodatno proveravali sa nemačkom kompanijom TÜV SÜD, koja se bavi testiranjem, inspekcijom i sertifikacijom. Prema njihovim navodima, rezultati su validirani, dok je kompanija najavila da će ih naknadno objaviti.
Važno je napomenuti da je reč o rezultatima pilot-testiranja koje predstavlja sam startap, a ne o široko objavljenoj nezavisnoj studiji koja bi potvrdila efikasnost sistema u različitim uslovima i vrstama objekata.
Od pilot-projekata do šire proizvodnje
Greenairy trenutno planira širenje proizvodnje, ali će sledeći korak zavisiti od daljeg razvoja i potvrde rezultata testiranja. Prema informacijama koje je kompanija podelila sa TechCrunchom, osnivači očekuju da prve serijski proizvedene uređaje predstave i instaliraju kod kupaca u Singapuru tokom prve polovine 2027. godine.
Startap nije jedini koji istražuje mogućnosti korišćenja biljaka za poboljšanje kvaliteta vazduha. Francuska kompanija Neoplants razvija genetski modifikovane biljke koje bi mogle efikasnije da razgrađuju određene zagađivače, dok se drugi projekti bave saksijama i sistemima koji poboljšavaju cirkulaciju vazduha oko korena.
Ipak, između ideje da biljke mogu doprineti kvalitetu vazduha i njihove praktične primene u velikim prostorima postoji važna razlika. Efikasnost zavisi od vrste biljke, načina cirkulacije vazduha, prisustva mikroorganizama i koncentracije zagađivača. Zato ovakvi sistemi za sada predstavljaju jednu od mogućih dopuna postojećim merama, poput odgovarajuće ventilacije i filtracije, a ne njihovu zamenu.
Greenairy pokušava da poznatu ulogu biljaka u prirodnim procesima iskoristi na drugačiji način – kroz uređaj koji bi mogao da postane deo opreme savremenih kancelarija. Da li će ova tehnologija zaista pronaći širu primenu zavisiće od rezultata daljih testiranja, cene i sposobnosti kompanije da proizvodnju prilagodi tržištu.
Foto: Magnific/golamhafizrizu
