Godine 539. pre nove ere, vojske Kira Velikog osvojile su grad Vavilon. Ali umesto da pljačka i uništava, Kir je oslobodio robove, proglasio slobodu veroispovesti i uveo rasnu jednakost. Ove i druge odluke zabeležene su klinastim pismom na pečenom glinenom cilindru poznatom kao Kirov cilindar, koji se danas smatra prvom poveljom o ljudskim pravima na svetu. U milenijumima koji su usledili, mnogi su želeli da potlače druge, a nekolicina, poput Kira Velikog, borila se protiv tiranije u ime ljudskih prava. Teško je reći ko danas pobeđuje. Svaki izveštaj organizacije Amnesty International donosi sumorne podatke, ali istorija je prepuna priča o ljudima koji su menjali svet boreći se za ljudska i građanska prava. Iako možda ne nose plaštove, sledeće ličnosti su prave superheroje istorije – ljudi koji su svoj život posvetili borbi za pravdu.
Poglavica Džozef (1840–1904)
Sin poglavice plemena Nez Perse u vreme širenja Sjedinjenih Američkih Država ka zapadu, Džozef je rođen u periodu sukoba oko ugovora o zemljištu, što je dovelo do godina nepravdi i napada američke vojske. Godine 1871. postao je poglavica i neumorno radio na tome da spreči svoje pleme da uzvrati na nasilje. U jednom trenutku je uspeo da sa saveznom vladom ispregovara dogovor da njegovo pleme ostane na svojoj zemlji, ali, kao i mnogo puta ranije, vlada je tri godine kasnije prekršila sporazum i zapretila napadom ukoliko se pleme ne preseli u rezervat.
Godine 1879. poglavica Džozef se sastao sa predsednikom Raterfordom Hejsom i molio za prava svog naroda. Četvrt veka bio je veliki vođa i elokventan zagovornik pravde, otvoreno govoreći protiv nepravdi i neustavnih politika Sjedinjenih Država prema domorodačkim narodima. Putovao je širom zemlje, mirno se boreći za jednakost i pravdu sve do kraja života.
Mohandas Karamčand Gandi (1869–1948)
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2. oktobar, dan rođenja Gandija, Međunarodnim danom nenasilja (2007). Nije ni čudo: razvijajući i šireći umetnost nenasilne građanske neposlušnosti, Gandi (poznat i kao Mahatma Gandi) doveo je Indiju do nezavisnosti i inspirisao pokrete za nenasilje, građanska prava i slobodu širom sveta.
Oskar Šindler (1908–1974)
Etnički Nemac i katolik, Oskar Šindler je u početku bio beskrupulozni industrijalac i član nacističke partije. Ali, uprkos tome, Šindler je rizikovao sve da bi spasao više od 1.000 Jevreja od deportacije u Aušvic tokom Drugog svetskog rata.
Na pitanje zašto je to učinio, u intervjuu iz 1964. rekao je:
„Progon Jevreja u Poljskoj postajao je sve suroviji. Godine 1939. i 1940. morali su da nose Davidovu zvezdu i da žive u getu. Od 1941. do 1942. taj čisti sadizam je postao potpuno jasan. I tada, svaki čovek koji je pobedio sopstveni strah – morao je da pomogne. Drugog izbora nije bilo.“
Šindler je umro siromašan i gotovo nepoznat 1974. godine u Nemačkoj. Ljudi koje je spasao i njihovi potomci finansirali su prenos njegovog tela u Izrael, gde je i sahranjen, prema njegovoj poslednjoj želji. Godine 1993, Muzej holokausta u Vašingtonu posthumno mu je dodelio Medalju sećanja.
Roza Parks (1913–2005)
Roza Luiz Parks smatra se „majkom savremenog pokreta za građanska prava u Americi“. Postala je poznata kada je 1955. godine odbila da ustupi svoje mesto belcu u autobusu u Alabami, zbog čega je uhapšena. Usledili su protesti, „sedeće“ i „jedeće“ demonstracije, koje su se iz Montgomerija proširile po celoj zemlji. U njenoj zvaničnoj biografiji piše:
„Njen tihi, ali hrabri čin promenio je Ameriku, način na koji gleda na crnce i preusmerio tok istorije.“
Parks je bila aktivistkinja i pre tog događaja. Još 1930-ih borila se za oslobađanje „Dečaka iz Skotsboroa“ – devetorice crnih mladića lažno optuženih za silovanje dve bele žene. Sa suprugom Rejmondom sarađivala je sa NAACP organizacijom (Nacionalno udruženje za unapređenje obojenih ljudi). Kasnije se preselila u Detroit, gde je postala đakonisa Afričke metodističke episkopalne crkve. Dobila je više od 43 počasna doktorata, a 1996. godine predsednik Bil Klinton joj je dodelio Medalju slobode.
Nelson Mandela (1918–2013)
Južnoafrički borac protiv aparthejda, Nelson Mandela, postao je simbol međunarodne kampanje za njegovo oslobađanje iz zatvora, gde je proveo 27 godina zbog optužbi za sabotažu i zaveru protiv režima.
Godine 1990. je oslobođen, a 1993. dobio je Nobelovu nagradu za mir zajedno sa F. V. de Klerkom, za njihov rad na ukidanju aparthejda. Godine 1994. Mandela je postao prvi crni predsednik Južne Afrike, na funkciji do 1999. Često je nazivan „ocem nacije“, „ocem demokratije“ i „oslobodiocem vašingtonom i linkolnom u jednoj osobi.“
Martin Luter King mlađi (1929–1968)
Američki sveštenik, aktivista i vođa pokreta za građanska prava Afroamerikanaca, Martin Luter King mlađi najpoznatiji je po svojoj nenasilnoj borbi. Vodio je bojkot autobusa 1955. godine, čime je započeo kraj segregacije u javnom prevozu.
Između 1957. i 1968. godine putovao je više od 6 miliona milja, održao preko 2.500 govora, pisao knjige i eseje, govoreći gde god je bilo nepravde. Sa 35 godina postao je najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za mir, a ubijen je četiri godine kasnije, 1968.
14. Dalaj Lama (1935–)
Budistički monah i duhovni vođa Tibeta, Tenzin Gjaco, 14. Dalaj Lama, dobio je Nobelovu nagradu za mir 1989. godine za svoju nenasilnu borbu za oslobađanje Tibeta. Tokom decenija, ostao je dosledan u zalaganju za nenasilje, čak i suočen sa ekstremnim agresijama. Bio je i prvi dobitnik Nobelove nagrade koji je prepoznat zbog brige o globalnim ekološkim problemima.
Dalaj Lama je dobio više od 150 nagrada i počasnih doktorata, autor je ili koautor više od 110 knjiga, i ima više od 7 miliona pratilaca na mreži X (Twitteru). Njegova poruka mira, saosećanja i univerzalne odgovornosti i dalje odjekuje širom sveta, iako ga u stopu prate i kontroverze zbog pojedinih izjava.
Foto: Freepik
