Japan je u utorak lansirao svemirsku letelicu na petogodišnju misiju čiji je cilj istraživanje dva Marsova meseca i prikupljanje uzoraka sa Fobosa, većeg od njih. U misiji, koju predvodi Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA), učestvuje pet svemirskih agencija. Planirano je da se na Fobos spuste robotska istraživačka letelica i rover. Ako sve bude teklo prema planu, uzorci prašine, tla i stena trebalo bi da stignu na Zemlju 2031. godine.
Letelica je lansirana pre svitanja sa svemirskog centra Tanegašima, na istoimenom ostrvu u Japanu. Uspeh lansiranja potvrđen je oko sat vremena kasnije, kada se letelica odvojila od gornjeg stepena rakete prema planu. U kontrolnom centru usledili su aplauz i slavlje članova tima.
Naučnici još nisu doneli uzorke sa Marsa ili njegovih meseca
NASA je tokom proteklih 50 godina uspešno spustila devet letelica na Mars, a Kina je to uspela 2021. godine. Ipak, nijedna svemirska misija do sada nije stigla do Fobosa ili Deimosa, drugog Marsovog meseca. Naučnici još nisu uspeli ni da donesu uzorke sa Marsa, a kamoli sa njegovih prirodnih satelita.
Ako misija bude uspešna, uzorci prašine, tla i stena sa Fobosa mogli bi da stignu na Zemlju 2031. godine.
„Ima mnogo adrenalina, uzbuđenja i osećaja divljenja“, rekao je Tom Statler, astrofizičar NASA koji učestvuje u projektu.
Japan u ovu misiju ulazi sa značajnim iskustvom. Ta zemlja je već dva puta uspešno sprovela misije kojima su uzorci sa asteroida dopremljeni na Zemlju.
Fobos je malo nebesko telo nepravilnog oblika
Fobos ima nepravilan oblik koji podseća na krompir, a prečnik mu je oko 22 kilometra. Analiza njegovih uzoraka mogla bi da pomogne naučnicima da utvrde kako su nastali Marsovi meseci, ali i da bolje razumeju poreklo satelita drugih planeta.
Misija nosi naziv MMX, prema engleskom nazivu Martian Moons Exploration, a ukupna vrednost projekta iznosi 578 miliona dolara. Svemirska letelica teška je oko pet tona, a očekuje se da do Marsa stigne krajem leta naredne godine.
Nakon dolaska, letelica će se prilagoditi putanji Fobosa oko Crvene planete, a zatim će na njegovu površinu poslati evropski rover Idefix. Naziv je dobio po belom psu iz stripova o Asteriksu.
Rover je veličine mikrotalasne pećnice i trebalo bi samostalno da se spusti na Fobos. Zbog izuzetno slabe gravitacije, nakon sletanja mogao bi da poskakuje nekoliko minuta pre nego što se zaustavi.
Evropski rover ima važnu ulogu u pripremi sletanja
Četvorotočkaš Idefix konstruisan je tako da može da se ispravi ako se prevrne prilikom sletanja. Ipak, postoji rizik da se zaglavi u rastresitom tlu ili između stena, objasnio je Žil Baruk iz Francuske svemirske agencije.
Kada se solarni paneli roveru otvore, on više neće moći sam da se ispravi ukoliko se prevrne. Zbog toga će se kretati veoma sporo, brzinom od svega jednog milimetra u sekundi. Idefix će tokom približno 100 dana istraživati površinu Fobosa i služiti kao svojevrsni izviđač. Njegov zadatak biće da pomogne naučnicima da pronađu bezbednu lokaciju za spuštanje glavne letelice, koja će prikupljati uzorke. Japanski kontrolori misije žele da izbegnu područja sa rastresitim tlom i neravnim terenom.
Glavna letelica trebalo bi da se spusti na površinu Fobosa krajem 2028. ili tokom 2029. godine. Na Mesecu će se zadržati svega dva sata, tokom kojih će bušiti tlo i prikupljati materijal pomoću sistema za usisavanje. Plan je da prikupi najmanje 10 grama uzoraka.
Nakon toga, letelica će se ponovo otisnuti u svemir. Tokom niza preleta istraživaće i Deimos, pre nego što 2030. napusti područje Marsa i krene nazad ka Zemlji. Očekuje se da uzorke dostavi u australijsku pustinju 2031. godine.
Misija nosi brojne rizike, a prethodni pokušaji istraživanja Marsovih meseca nisu uvek bili uspešni. Ni njihova imena nisu naročito ohrabrujuća: Fobos na grčkom znači strah, dok Deimos znači užas. U grčkoj mitologiji oni su sinovi boga rata Aresa, koji je u rimskoj mitologiji poznat kao Mars.
Naučnici žele da otkriju kako su nastali Marsovi meseci
Rusija je imala tri neuspešna pokušaja da istraži Fobos, kao i više neuspešnih misija povezanih sa Marsom. Ni prva japanska misija usmerena ka Crvenoj planeti nije uspela da postavi letelicu u njenu orbitu. Čak se i NASA suočavala sa neuspesima u pokušajima da odgovori na jedno od najvećih pitanja planetarnih istraživanja: da li je na Marsu ikada postojao život?
Proučavanjem Fobosa i Deimosa naučnici žele da utvrde da li su ova dva meseca nastala nakon drevnog sudara Marsa sa velikim svemirskim telom. Druga mogućnost je da je reč o asteroidima koje je Marsova gravitacija privukla i zadržala u svojoj orbiti.
Uzorci sa Fobosa mogli bi da sadrže i tragove materijala sa samog Marsa. To bi naučnicima omogućilo da istovremeno proučavaju materijal sa dva različita nebeska tela i bolje razumeju nastanak planeta i njihovih meseca, kao i uslove koji su mogli da doprinesu pojavi života.
Dobijeni podaci mogli bi da utiču i na planiranje budućih misija na Mars, uključujući one u kojima će učestvovati astronauti, rekla je Lindzi Hejs, vršilac dužnosti direktorke NASA za planetarne nauke.
„Ovo je prilika koja se pruža jednom u životu. Deo smo prve misije čiji je cilj da se uzorci vrate iz sistema Marsa“, izjavio je Markus Grebenštajn, rukovodilac tima za rover pri Nemačkoj svemirskoj agenciji.
Japan nije jedina zemlja koja želi da istraži materijal sa Marsa i njegovih meseca. Kina planira da 2028. godine pokrene misiju čiji je cilj donošenje uzoraka sa Marsa na Zemlju. NASA, s druge strane, još razmatra kako da dopremi više od 30 uzoraka koje je prikupio rover Perseverance.
Japan i Kina tako bi mogli da se nađu u trci za prve uzorke iz Marsovog sistema, budući da obe zemlje planiraju da ih donesu na Zemlju 2031. godine.
U japansku misiju biće uloženo oko 350 miliona dolara. NASA doprinosi sa 87 miliona dolara, Francuska svemirska agencija sa približno 68 miliona, Nemačka sa oko 56 miliona, a Evropska svemirska agencija sa oko 17 miliona dolara.
Foto: Magnific/khadizakhatun2060
