Kada je istraživač Džared Tauers postavio kamere pod vodu kako bi posmatrao par orki (kitova ubica), video je nešto neobično. Jedna od orki, mlada ženka, prišla je kameri koju je postavio, otvorila usta i ispustila mrtvu morsku pticu, rekao je Tauers, izvršni direktor Bay Cetology, kanadskog tima morskih biologa sa sedištem u Alert Beju, Britanska Kolumbija, za CNN.

Zatvorila je usta, zastala, očigledno posmatrajući njegovu reakciju, i ostala u vodi dok je mrtva ptica plutala iznad nje. Zatim se, nakon nekoliko sekundi, okrenula prema kameri i ponovo progutala pticu. Nekoliko godina kasnije, Tauers je video još jednu mladu ženku orke kako primenjuje isto ponašanje – ovoga puta, međutim, orka je ispustila tek ubijenog mladunca foke odmah pored čamca.

Tauers je razgovarao o tim incidentima sa kolegama širom sveta i otkrio da su i oni dobijali „poklone“ od orki. Kada je prikupio sve slučajeve, otkrio je 34 zabeležena primera da su orke ljudima nudile hranu u periodu od 2004. do 2024. godine. On i njegove kolege predstavili su svoja otkrića u radu koji je nedavno objavljen u časopisu Journal of Comparative Psychology, pokušavajući da razjasne razloge zbog kojih orke to rade.

Možda, pretpostavljaju, orke žele da vide kako će ljudi reagovati na „poklon“. Možda se i igraju – mada ovu teoriju uglavnom odbacuju jer su hranu nudile i odrasle, a ne samo mlade jedinke. Ili je u pitanju nešto zlokobnije – poznato je da orke koriste plen da privuku druge vrste koje zatim ubijaju, ali nikada nije zabeležen slučaj da su u divljini ubile čoveka.

„Ne mislim da je lako reći da postoji samo jedan razlog za ovo ponašanje, jer u osnovi postoje različiti mehanizmi i neposredni uzroci“, rekao je Tauers. “Glavni osnovni mehanizam je verovatno to što mogu sebi da priušte da nam ponude hranu, a glavni neposredni uzrok može biti to što to rade kako bi istražile i naučile više o nama.“

U svim slučajevima osim jednog, orke su prvo čekale reakciju ljudi, pre nego što bi većina njih ponovo uzela ponuđenu hranu. Neke su je jednostavno ostavile, a neke su čak pokušale ponovo da je „poklone“. Ljudi su u gotovo svim slučajevima ignorisali hranu – prihvatili su je samo četiri puta, a u tri od ta četiri slučaja, vratili su je u vodu.

Ljubimci često donose „poklone“ svojim vlasnicima – poput mrtvih miševa ili ptica koje mačke ostavljaju ispred vrata, a primećeno je i da životinje daruju jedna drugu. Međutim, gotovo da ne postoje zabeleženi slučajevi da divlji predatori daju poklone ljudima.

„Na neki način to nije iznenađenje, jer… svako ko je bio na vodi sa orkami zna koliko su radoznale i koliko često dolazi do interakcije između nas i njih“, rekla je Hane Strager, istraživačica i autorka knjige The Killer Whale Journals, koja nije učestvovala u ovoj studiji. Orke su jedne od najinteligentnijih životinja, pokazuju studije. One takođe ubijaju mnogo veće životinje u poređenju sa sopstvenom veličinom od ostalih kitova i delfina, što znači da imaju više hrane da podele.

Takođe se veruje da u mozgu imaju takozvane „vretenaste neurone“ – tip neurona koji se povezuje sa empatijom, rekla je Filipa Brejks, bihejvioralna ekološkinja sa Univerziteta Ekseter, specijalizovana za kitove i delfine, koja nije učestvovala u studiji.

Iako je dodala da je teško utvrditi motivaciju „jer ne možemo da ih intervjušemo“, rekla je za CNN da bi to moglo biti „altruistično“ ponašanje ili jednostavno „osnovna biološka funkcija“ slična onoj kada se nešto nudi mladuncu. Istraživači su otkrili da nije bilo važno gde se orka nalazi, kog je pola ili uzrasta – sve su ispoljavale ovo ponašanje.

Ono se uklapa u širu sliku čestih interakcija između orki i ljudi ili brodova, pružajući dodatni uvid u njihove živote.

Tauers se nada da će ovo poslužiti kao podsetnik da „iako je naša vrsta očigledno tehnološki najnaprednija na planeti, delimo je sa drugim visoko razvijenim vrstama čiju dobrobit moramo uzimati u obzir u svojim postupcima.“