Eng

U trendu: Zašto u Danskoj ljudi masovno voze bicikl, koji su benefiti, a kako je u Srbiji?

Vreme čitanja: 2 min

Da je biciklizam važan za zdravlje pojedinaca, ali i održivost modernog društva, već smo u više navrata objašnjavali u našim tekstovima. Interesantan post smo primetili juče na Instagramu, kojeg je napisao @radioaktivni komarac. Izazvao je brojne komentare njegovih pratilaca, a tiče se baš prednosti vožnje biciklom.  

„U Danskoj 90% ljudi ima bicikl. Oni u velikom broju biciklom idu na posao, kao što možete videti na slici ta aktivnost daje ovakve rezultate“, navodi Radioaktivni komarac.

„Vožnja biciklom poboljšava kvalitet vazduha, Kopenhagen ostvaruje svoj cilj a to je da bude CO2 neutralan. Biciklisti smanjuju emisiju CO2 u proseku za 20.000 tona godišnje, a svaki kilometar pređen biciklom umesto automobilom znači jedan evro dobijen u smislu zdravstvenih prednosti. Takođe se rasterećuje i zdravstveni sistem, jer sve manje ima bolesnih. Zagađen vazduh je odgovaran za mnoge bolesti, a naučno je dokazano da vožnja biciklom kao umerena fizička aktivnost nekoliko puta nedeljno može sprečiti demenciju i poboljšati mentalno zdravlje.
Korišćenje bicikla doprinosi smanjenju saobraćajnih gužvi, automatski znači manjak stresa. Zbog svega toga Danska dosta ulaže u biciklističke staze.
Istraživanja su pokazala da ova aktivnost usporava starenje, na primerima nekih redovnih biciklista čije telo parira i ima iste parametre deset godina mlađih osoba“, piše u postu Radioaktivnog komarca.

Sve podređeno biciklistima

Kako piše Al Jazeera, ministarstvo saobraćaja Danske proglasilo je 2022. “Godinom bicikla u Danskoj”. Ova inicijativa je pokrenuta kao deo velikog infrastrukturnog plana, kojim je uložen čak 421 milion evra u novu biciklističku infrastrukturu.

Danas je biciklizam duboko ukorenjen deo danske kulture, a doseljenici, koji ne znaju da voze bicikl, podstiču se da nauče što pre. Danska deca nauče da voze bicikl pre polaska u osnovnu školu. Danska je danas premrežena tzv. biciklističkim superautocestama, čija je svrha u prvom redu zadovoljenje potreba radnika. One doprinose bržoj vožnji sa manje zaustavljanja i s više sigurnosti. Njihova prednost je i ta što prolaze u blizini autobusnih i železničkih stanica što čini privlačnim kombinovanje biciklizma sa javnim prevozom.

Grad Kopenhagen troši oko 25 posto svog budžeta za puteve na biciklističku infrastrukturu, a izgrađeno je i 35.000 parkirališta za bicikle. Nadalje, grad je uveo inovacije koje su vožnju biciklom učinile bržom i praktičnijom od vožnje automobilom. Jedan takav primer je “zeleni talas”, gde su duž glavnih ruta prema centru grada biciklistički semafori postavljeni na mestima gde biciklisti moraju da prođu pored motornih vozila, tako da vozači biciklom mogu da voze brzinom od 20 kilometara na sat. Zimi biciklističke staze imaju prednost kada je potrebno čišćenje snega.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top