Dok se zemlje južne Evrope bore sa velikim šumskim požarima koje podstiču dugotrajni toplotni talasi i suša, naučnici upozoravaju na sve češću pojavu izuzetno opasnog fenomena – vatrenih tornada, poznatih i kao vatreni vrtlozi (fire whirls).
Ovi rotirajući stubovi plamena i dima nastaju kada se intenzivna toplota požara spoji sa specifičnim uslovima vetra i konfiguracijom terena. Iako podsećaju na klasične tornade, njihov nastanak nije povezan sa olujama, već sa samim požarom, zbog čega mogu naglo da promene njegovo ponašanje i dodatno ugroze vatrogasce.
Prema rečima Džejmsa Urbana, istraživača šumskih požara i profesora na Institutu za tehnologiju Vuster u američkoj saveznoj državi Masačusets, vatreni vrtlozi predstavljaju jedan od najekstremnijih oblika ponašanja požara.
„Do njih dolazi kada vazduh ulazi u požar iz više pravaca, a vegetacija, reljef ili drugi požari usmeravaju njegovo strujanje u kružno kretanje. Tada nastaje snažna rotacija koja omogućava da vatra gori intenzivnije i da iznenada promeni pravac širenja“, objašnjava Urban.
Kako bi bolje razumeli ovaj fenomen, istraživači su u laboratorijskim uslovima uspešno simulirali nastanak vatrenih vrtloga. Rezultati pokazuju da lokalni uslovi, poput oblika požarne linije, konfiguracije terena i pravca vetra, imaju ključnu ulogu u njihovom formiranju.
Zašto su vatreni tornadi toliko opasni?
Najveći rizik predstavlja njihova sposobnost da podignu užarene grane, lišće i druge zapaljene ostatke i prenesu ih stotinama metara ispred glavnog fronta požara. Na taj način mogu da izazovu nova žarišta na mestima gde se vatra ranije nije očekivala.
Takvo nepredvidivo širenje požara predstavlja ozbiljan izazov za vatrogasce, jer plamen može da „preskoči“ zaštitne linije i ugrozi ekipe koje učestvuju u gašenju.
Pored toga, vatreni vrtlozi oslobađaju znatno više toplote od uobičajenih požara, što dodatno otežava kontrolu nad vatrenom stihijom i povećava rizik za obližnja naselja.
Klimatske promene stvaraju uslove za ekstremnije požare
Naučnici smatraju da se pojava vatrenih tornada uklapa u širi trend promena ponašanja šumskih požara usled klimatskih promena. Sve duži periodi visokih temperatura, izražene suše i sve češći toplotni talasi stvaraju uslove u kojima požari postaju intenzivniji, brže se šire i češće proizvode ekstremne pojave poput vatrenih vrtloga.
Dok se Francuska, Grčka i druge zemlje južne Evrope i dalje bore sa velikim požarima, stručnjaci upozoravaju da će ovakvi fenomeni verovatno postajati sve češći ukoliko se trend globalnog zagrevanja nastavi.
Vatreni tornadi zato nisu samo neobična meteorološka pojava, već sve značajniji pokazatelj koliko klimatske promene utiču na intenzitet i nepredvidivost šumskih požara širom sveta.
Foto: Unsplash
