Eng

Najvažniji rezultati podrške Evropske unije Srbiji u sektoru zaštite životne sredine

Vreme čitanja: 4 min

Najvažniji rezultati podrške Evropske unije Srbiji su izgradnja mreže stanica za merenje kvaliteta vazduha, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli, Vrbasu, Raški, Nišu, Kraljevu, Brusu i Blacu. Oni uključuju i obnovu vodovoda u Požarevcu, Inđiji i Petrovcu na Mlavi. Takođe, u Velikom Gradištu je iz temelja izgrađen vodovod. Evropska unija je finansirala sistem za odlaganje pepela i instalacije sistema za filtriranje u Termoelektrani Nikola Tesla (TENT). Takođe, u TENT-u A i TENT-u B i Termoelektrani Kolubara A postavljena je oprema za praćenje emisije štetnih materija. Regionalne deponije izgrađene su u Pirotu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Subotici. Razvijen je i sistem upravljanja medicinskim otpadom. Prva regionalna sanitarna deponija u Dubokom, otvorena zahvaljujući pomoći Evropske unije, sada opslužuje devet opština zapadne Srbije i na nju se doprema 80.000 tona otpada godišnje. Evropska unija je sa 10 miliona evra finansirala i sistem odbrane od poplava u Šapcu. U Subotici je EU sa 20,3 miliona evra finansirala izgradnju modernog Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Projektom ODVAJAMO, Srbija, Evropska unija i Švedska su temeljno pripremile uvođenje reciklaže u 17 opština. To je urađeno kroz participativni pristup: vlasništvo nad projektom je na lokalnim vlastima i zavisi od učešća građana. Projekat obezbeđuje obuku, komunikaciju, kamione i kante za odlaganje otpada, ali pravi posao će obaviti opština i građani! Konkretni rezultati: u aprilu 2023. godine, nakon samo 6 meseci implementacije, prikupljeno je više od 650 tona otpada za reciklažu. Nisu uvedene nikakve posebne naknade, već funkcionalan sistem i angažovane su opštine i angažovani su građani.

Zelena agenda za Zapadni Balkan je strategija rasta za region koja ima za cilj da se uhvati u koštac sa izazovima klimatskih promena i zelene tranzicije i pomogne zemljama Zapadnog Balkana (ZB) da usklade ekološke propise sa evropskim tekovinama. Zelena agenda za Zapadni Balkan zasnovana je na Evropskom zelenom dogovoru i Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan. Inicijativu „EU za zelenu agendu u Srbiji“ pokrenuli su 2021. godine Delegacija Evropske unije i Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije. Njen cilj je da doprinese efikasnoj, inkluzivnoj i održivoj implementaciji Zelene agende za Zapadni Balkan i njenog Akcionog plana, kroz razvijanje širokog angažovanja i društvenog učešća. Ovo će se postići kroz (1) podršku politici i izgradnju kapaciteta, (2) pilot aktivnosti za podršku zelenoj tranziciji i (3) povećanje broja uspešnih investicija. Platformu „EU za zelenu agendu u Srbijiˮ sprovodi UNDP, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB) uz dodatna finansijska sredstva vlada Švedske, Švajcarske i Srbije. Više partnera je izrazilo želju da se pridruži platformi. Ovo je podrška Evropske unije koja maksimizira saradnju u korist svih građana.

Sve ovo je doprinelo poboljšanju života stotina hiljada građana Srbije.

Emisija čestica u vazduh iznad Obrenovca i okoline smanjena je za čak šest puta. Postojeća postrojenja za transport i odlaganje pepela u TENT-u su takođe modernizovana, čime je smanjena upotreba uglja. Evropska unija je finansirala i kupovinu i postavljanje 28 mernih stanica i nabavku mernih instrumenata za automatsko praćenje kvaliteta vazduha. Odvojivši 2 miliona evra za nabavku laboratorijske opreme, instrumenata i visokotehnoloških uređaja za analizu kvaliteta vode, EU je pomogla da se unapredi rad Nacionalne laboratorije za analizu vode, vazduha i zemljišta.

Evropska unija takođe radi na podizanju ekološke svesti i promovisanju aktivnog delovanja u društvu u celini. Nacionalna kampanja „Pogledaj oko sebe – Pokreni seˮ; Dan klime na jezeru Ada; kampanja sadnje drveća koju predvodi EXIT fondacija; podrška za „Karavan za klimu” i Green Fest festival; učešće u više javnih rasprava i debata –  ovo je samo delić napora Evropske unije da podigne svest među građanima kako bi i oni mogli da postanu nosioci promena i na ličnom i na kolektivnom nivou. EU pokazuje da čak i male stvari, poput nošenja torbe u prodavnicu umesto kupovine druge, plastične ili korišćenja javnog prevoza i bicikala umesto automobila — zajedno sa dubinskom reformom — zaista mogu da naprave ogromnu razliku.

Biodiverzitet i staništa Srbije jedinstveni su u Evropi i dom su velikog broja ugroženih vrsta. Evropska unija podržava zaštitu biodiverziteta kroz svoju podršku Natura 2000. U Srpskom Krsturu kod Subotice živi poslednji par carskih orlova ili orlova krstaša, ptice prikazane na grbu Republike Srbije. Populacija ove izuzetne vrste sada je tri puta veća i na putu je oporavka, delom zahvaljujući podršci Evropske unije sektoru prirode koja je do sada dostigla preko 4 miliona evra.

U februaru 2020. godine, kada je zagađenje vazduha u Srbiji danima bilo iznad dozvoljenih granica, Evropska unija je podržala Srbiju da preduzme akciju i da se pozabavi ovim pitanjem u nastojanju da dokaže kako proces evropskih integracija može biti od pomoći, nudeći ekspertizu, primere dobre prakse i ulaganja.

U oblastima pogođenim poplavama 2014. godine, Evropska unija je uložila više od 160 miliona evra bespovratnih sredstava za izgradnju kuća i popravku uništene infrastrukture.

Evropska unija i Srbija zajedno podižu svest o zaštiti životne sredine i podstiču građane na akciju. EU podržava Srbiju u postizanju zajedničkih ciljeva: smanjenje zagađenja, podsticanje i korišćenje čiste energije, oporavak biodiverziteta, rešenja pametne mobilnosti, postizanje energetske efikasnosti, prelazak na čistu energiju, primena cirkularne ekonomije, smanjenje korišćenja prirodnih resursa, primena reciklaže, uvođenje inovativnih zelenih tehnologija, zaštita ugroženih biljnih i životinjskih vrsta itd.

Sa više od 72 miliona evra dodeljenih do sada i dodatnim sredstvima u budućnosti, Evropska unija pomaže Srbiji da kreira politike, inicira reformu zakonodavstva i gradi kapacitete. Vlada Republike Srbije zajedno sa Evropskom unijom radi na harmonizaciji zakonodavstva i stvaranju okvira za održivi razvoj i efikasno korišćenje prirodnih resursa, smanjenje ugljen-dioksida, iskorenjivanje štetnog i rasipničkog ponašanja i zaštitu životne sredine za sadašnje i buduće generacije. Uz podršku Evropske unije, Srbija radi na poboljšanju kvaliteta života svojih građana, osiguravajući da zakoni i politike budu usmereni ka čistom vazduhu, vodi i zemljištu.

Evropska unija je svetski lider u oblasti zaštite životne sredine. U okviru Evropskog zelenog dogovora, koji ima za cilj da Evropu učini prvim klimatski neutralnim kontinentom do 2050. godine, postavljena je mapa puta sa akcijama u oblastima klime, čiste energije, cirkularne ekonomije, građevinarstva, mobilnosti, poljoprivrede, održivih lanaca ishrane, biodiverziteta i eliminisanje ili smanjenje zagađenja. Angažovanje Srbije u postizanju ovih ciljeva je od suštinskog značaja za integracijski put Srbije i pomoći će jačanju efikasnog korišćenja resursa. Prelazak na čistu, cirkularnu ekonomiju i preduzimanje mera za zaustavljanje klimatskih promena, uz oporavak gubitka biodiverziteta i smanjenje zagađenja, će podržati ekonomiju i otvoriti nova radna mesta.

Srbija je u poslednjih 12 godina dobila preko 8 milijardi evra finansijske pomoći samo iz budžeta Evropske unije, uključujući 3,3 milijarde evra bespovratnih sredstava, što Evropsku uniju čini daleko najvećim donatorom u Srbiji.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top