Čovečanstvo je toliko podiglo globalnu temperaturu da sada rizikuje pokretanje niza klimatskih „prelomnih tačaka“, koje bi mogle izazvati katastrofalne i nepovratne promene – barem u vremenskom okviru ljudskog života. Planeta se, prema novom izveštaju koji je sastavilo 160 naučnika iz celog sveta, već suočava sa prvom takvom prekretnicom: masovnim odumiranjem koralnih grebena.
Kako ljudi i dalje sagorevaju fosilna goriva i nastavljaju da podižu temperature, posledice u vidu sve intenzivnijih toplotnih talasa, poplava, suša i požara postaju sve izraženije. Ali još veće opasnosti tek dolaze. Klimatske promene guraju ključne prirodne sisteme — od Amazonske prašume do polarnih ledenih ploča — ka tački pucanja, posle koje bi mogli kolapsirati, izazivajući lančane reakcije širom planete.
„Brzo se približavamo više klimatskih prelomnih tačaka koje bi mogle transformisati svet kakav poznajemo, sa razornim posledicama po ljude i prirodu,“ upozorio je Tim Lenton, profesor na Institutu za globalne sisteme Univerziteta u Ekseteru i jedan od autora izveštaja objavljenog u nedelju.
Priča o koralnim grebenima
Prema izveštaju, koralni grebeni su prvi koji popuštaju.
Od 2023. godine, svetski grebeni prolaze kroz najgori masovni događaj izbeljivanja do sada, jer okeani beleže rekordno visoke temperature — pogođeno je više od 80% grebena. Nekada bujni podvodni ekosistemi puni boja pretvaraju se u bele, beživotne površine prekrivene algama.
„Gurnuli smo (koralne grebene) preko granice njihovih mogućnosti,“ rekao je Majk Baret, glavni naučni savetnik WWF-a u Velikoj Britaniji i koautor izveštaja. Ako se globalno zagrevanje ne preokrene, „opsežni grebeni kakve poznajemo biće izgubljeni,“ naveli su autori.
Posledice će biti dalekosežne. Koralni grebeni su ključna staništa za morske vrste, presudni za bezbednost hrane, donose trilione dolara globalnoj ekonomiji i štite obale od oluja.
Slede ozbiljnije prelomne tačke
Ako temperature nastave da rastu, slede još ozbiljnije prelomne tačke. Prema izveštaju, gotovo je izvesno da će svet prekoračiti globalno dogovoreni cilj ograničavanja zagrevanja na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa.
Jedna od najalarmantnijih je potencijalni kolaps Atlantske meridionalne cirkulacije (AMOC), ključne mreže okeanskih struja. To bi izazvalo globalni haos: delovi sveta bi se naglo ohladili, drugi pregrejali, monsuni bi se poremetili, a nivo mora bi porastao.
„Sada postoji rizik da do kolapsa dođe tokom života ljudi koji danas žive na planeti,“ upozorio je Baret.
Svet nije spreman na posledice prelaska ovih tačaka, kaže Mandžana Milkoreit, istraživačica sa Univerziteta u Oslu i autorka izveštaja. Trenutne politike i međunarodni sporazumi „osmišljeni su za postepene promene, a ne za ovakve nagle, nepovratne i međusobno povezane pomake,“ rekla je ona. Način na koji vlade reaguju „može oblikovati budućnost Zemljinog sistema na veoma dugo vreme,“ dodala je.
Hitno smanjenje emisija gasova
Izveštaj poziva na hitno smanjenje emisija gasova koji zagrevaju planetu i ubrzano uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere. Svet će premašiti 1,5°C, kaže Lenton, ali ključno je da zagrevanje iznad tog nivoa bude što manje i da se temperatura što brže vrati ispod njega.
U moru zabrinjavajućih nalaza, izveštaj beleži i pozitivne pomake, poput „radikalnog globalnog ubrzanja“ korišćenja solarne energije, električnih vozila, baterija i toplotnih pumpi. Jednom kada se zamene, zagađujuće tehnologije se verovatno neće vratiti, jer su čistije opcije jeftinije i efikasnije.
Izveštaj dolazi samo mesec dana pre nego što se svetski lideri okupe u Brazilu na COP30, godišnjoj klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija, na kojoj bi zemlje trebalo da predstave svoje planove za smanjenje emisija u narednoj deceniji.
„Ova mračna slika mora biti poziv na buđenje — ako ne delujemo odlučno sada, izgubićemo i Amazonsku šumu, i ledene ploče, i ključne okeanske struje,“ upozorio je Baret. „U tom scenariju govorili bismo o zaista katastrofalnom ishodu za čitavo čovečanstvo.“
Foto: Freepik
