Ključni cilj strategije razvojne saradnje Danske je zaštita prirode i pomoć zemljama u izgradnji otpornosti na klimatske promene. Da bi ostvarila taj cilj, Danska je blisko sarađivala sa Programom Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i jedan je od najjačih finansijskih podržavalaca ove organizacije.

Danski ministar životne sredine, Magnus Heunicke, izjavio je da postoji jednostavan razlog za tu saradnju.

Veruje da je UNEP jedinstveno pozicioniran da se bavi trostrukom planetarnom krizom: klimatskim promenama, gubitkom prirode i biodiverziteta, te zagađenjem i otpadom, koji ugrožavaju živote širom sveta.

„Suočavamo se sa egzistencijalnom pretnjom za čovečanstvo,“ rekao je Heunicke ranije ove godine u sedištu UNEP-a u Najrobiju, Kenija. „Zato nam je potreban UNEP. Potrebno nam je da neko iznese činjenice [i] da države rade zajedno.“

Danska je bila jedna od 48 nacija koje su 2023. godine doprinele punim iznosom UNEP-ovom Fondu za zaštitu životne sredine, glavnom izvoru fleksibilnog finansiranja ove organizacije i osnovi njenog rada na trostrukoj planetarnoj krizi.

Uprkos tome što ima samo 6 miliona stanovnika, Danska je šesti po veličini donator Fonda, obezbeđujući 7,2 miliona američkih dolara prošle godine. Podrška Danske Fondu za zaštitu životne sredine porasla je za 50 procenata u poslednjih nekoliko godina.

Saradnja Danske sa UNEP-om dolazi u kritičnom trenutku za planetu Zemlju. Ova godina je na putu da bude najtoplija zabeležena, što je najnoviji znak da čovečanstvo ne čini dovoljno da uspori klimatske promene. U međuvremenu, kriza u prirodi gura jednu od osam vrsta ka izumiranju, dok zagađenje svake godine odnosi milione ljudskih života.

„Kao ljudska rasa, moramo potpuno promeniti način na koji gledamo na planetu (i) suočiti se sa činjenicom da nema alternative,“ rekao je Heunicke.

„Moguće je promeniti kurs i spasiti planetu. Ali vreme ističe.“

Danski ministar životne sredine, Magnus Heunicke posetio je deponiju u Keniji. Danska je snažan podržavalac globalnog napora za obuzdavanje neodržive potrošnje i bolje upravljanje otpadom.

Kroz svoje međunarodne programe pomoći, Danska je posvećena pomaganju zemljama u razvoju da se prilagode klimatskim promenama, koriste obnovljive izvore energije, zaštite prirodu, obuzdaju zagađenje plastikom i prihvate održivije potrošačke navike, posebno u tekstilnoj industriji.

Tokom nedavne posete Najrobiju, Heunicke je posetio pijacu Gikomba, gde prodavci često recikliraju korišćenu odeću iz Evrope. Problem je što je količina tekstila veća nego što prodavci mogu da podnesu, pa se mnogi komadi bacaju na ulicu i začepljuju vodotokove.

„Zaista moramo da kupujemo manje odeće i da zaustavimo ovaj izvoz u druge delove sveta,“ rekao je Heunicke.

Svet bez siromaštva

U poslednjih nekoliko godina, Danska je radila u nekim od klimatski najugroženijih regiona sveta, uključujući Sahel i Rog Afrike, gde je pomagala zajednicama da upravljaju vodom i povećaju poljoprivrednu produktivnost. Danska je takođe ključni podržavalac finansijskih mehanizama kao što su Zeleni klimatski fond i Globalni fond za životnu sredinu, koji pomažu zajednicama da se nose sa ekstremnim vremenskim uslovima, koji su sastavni deo klimatskih promena.

To je deo šireg napora Danske da izgradi sigurniji i održiviji svet bez siromaštva. U svojoj zvaničnoj strategiji za razvojnu saradnju „Svet koji delimo“, zemlja se obavezala da ispuni cilj UN-a o obezbeđivanju najmanje 0,7 odsto svog bruto nacionalnog dohotka za razvojnu pomoć, dok mobiliše privatne investicije, koje smatra ključnim za postizanje Ciljeva održivog razvoja.

Heunicke je rekao da je UNEP bio na čelu razvoja rešenja zasnovanih na činjenicama za trostruku planetarnu krizu, i, što je jednako važno, da ih prevede u političku akciju ujedinjujući države. Taj proces – poznat kao ekološki multilateralizam – posebno je važan s obzirom na razmere ekološke krize, dodao je.

„Kada pogledate tri planetarne krize, nema nijedne koju može rešiti samo jedna zemlja. Moramo raditi zajedno.“

Javna revizija danskog partnerstva sa UNEP-om je istakla da organizacija igra „kritičnu ulogu“ u povezivanju zaštite životne sredine sa ciljem održivog razvoja i sprovođenjem Pariškog sporazuma o klimatskim promenama.

Takođe je primećeno da UNEP-ov model finansiranja ostaje izazov. Većina kapitala organizacije dolazi iz takozvanih namenski usmerenih fondova, koje UNEP mora da koristi za određene projekte. To može otežati UNEP-u da se angažuje u dugoročnom, strateškom radu koji je toliko vitalan za rešavanje osnovnih uzroka trostruke planetarne krize.

Zato Danska pojačava podršku Fondu za zaštitu životne sredine, koji je osnovan 1973. godine, nekoliko meseci nakon osnivanja UNEP-a. Danas Fond pomaže UNEP-u da identifikuje nove ekološke probleme, prevede nauku u ekološku politiku i kontinuirano prati stanje životne sredine kroz izveštaje sa glavnim preporukama. Takođe podržava UNEP-ove napore da podigne svest o trostrukoj planetarnoj krizi i ojača kapacitete vlada da se suoče sa pretnjama životnoj sredini.

To je rad, rekao je Heunicke, koji nikada nije bio važniji.

„Sada smo u kritičnom trenutku. Ne možemo sebi priuštiti više kašnjenja. Ova godina bi trebalo da bude godina kada ćemo promeniti kurs.“