Švedska. Zemlja o kojoj se govori kao o nekom tihom raju na zemlji. Sve je uređeno, sve funkcioniše, sve ima svoje mesto, pa i sreća. Ona se, čini se, ovde ne doživljava kao luksuz, već kao društvena obaveza. Redovi pred blagajnama su strpljivi, parkirališta uredna, kuće nasmejane sa svojim šarenim fasadama. Na svakom koraku oseća se neka vrsta sistematske pažnje prema čoveku i zajednici, kao da je čitava država jedan veliki, brižno organizovan projekat za opšte dobro. Ovo je zemlja u kojoj svako ima pravo na odmor pa čak i – kvasac.
Da, dobro ste pročitali. U srcu Stockholma, u jednoj od onih šarmantnih pekara s mirisom putera i toplog hleba, postoji hotel za kvasce. Za dvadesetak evra nedeljno, pekara Urban Deli brine se o vašem kvascu dok ste vi na odmoru. Na policama, u urednim redovima, smešteno je tridesetak tegli, svaka sa svojim brojem, imenom vlasnika i datumom „dolaska“. Na zidu se nalazi minijaturna recepcija sa ključevima, kao u pravom hotelu. Jedina razlika je što su „gosti“ ovde mešavina brašna, vode i malo šećera, a ne turisti sa fotoaparatima.
Prodavačica sa ponosom u glasu, priča o najpoznatijim „stanarima“, jednom kvascu starom sto godina i jednom koji je doputovao čak iz Amerike.
„Neki, nažalost, ne izdrže razdvojenost od kuće,“ dodaje kroz smeh, pokazujući nekoliko osušenih, beživotnih ostataka u teglama. „Ali većina se vrati u formu čim ih vlasnici ponovo nahrane.“
Šveđani, kao i mnogi Skandinavci, veliki su zaljubljenici u hleb. Sve više njih hleb mesi kod kuće, a još više koristi sopstveni, „živi“ kvasac koji neguju poput kućnog ljubimca. Taj kvasac se često prenosi s generacije na generaciju, poklanja prijateljima, pa čak i „nasleđuje“. Postoji čitava kultura oko toga i gotovo sekta poštovalaca fermentacije. Neki od tih kvasaca „žive“ decenijama i spominju se s poštovanjem, kao porodično nasleđe.
Za one koji ne znaju, takav kvasac nastaje od jednostavnog spoja vode, brašna i malo šećera ili meda. Ostavlja se na toplom dok ne počne da „radi“, a zatim se svakodnevno hrani novim brašnom. Ako mu se posvećujete redovno, može trajati beskonačno. U tom beskraju mehurastog života krije se i nešto duboko ljudsko: potreba da brinemo, da hranimo, da održavamo nešto živo, makar to bio i kvasac.
Hotel za kvasce možda deluje kao ekscentrična šala, ali on savršeno odražava duh Stockholma, grada koji ima razumevanja za sve oblike života. Tamo gde drugi vide običnu smesu brašna i vode, Šveđani vide biće koje treba negovati, jer svaka pažnja, ma koliko mala, ima smisla. U tom pogledu, ovaj neobični hotel nije samo mesto za odmor fermentacije, već simbol jedne kulture koja čak i sitnicama pristupa s poštovanjem.
Foto: Freepik
