Izbor za Zelenog influensera meseca pokrenut je sa idejom da predstavi ljude koji o ekologiji ne govore samo deklarativno, već svojim primerom pokazuju kako izgleda odgovorniji odnos prema prirodi. U fokusu su kreatori, aktivisti, edukatori i pojedinci koji kroz svoj rad podsećaju da promena ne mora uvek da počne velikom akcijom, već često jednim ličnim izborom.
Jedan od njih je Miloš Stanojević, autor TV emisije Eko manijak, osnivač sportskog udruženja Plogging Serbia i čovek koji je svoju ljubav prema prirodi pretvorio u javnu misiju. Njegova priča nije nastala iz potrebe da prati trendove, već iz ličnog preokreta i jasnog uverenja da se priroda ne čuva velikim rečima, već konkretnim postupcima.
Od korporativnog života do borbe za prirodu
Miloš za sebe kaže da je čovek koji je prevazišao „starog” sebe – onog koji je 25 godina proveo u korporativnom svetu. Vremenom je, kako kaže, shvatio da ljubav prema prirodi nikada nije bila njegov alter ego, već njegovo iskreno ja.
„Eko manijak, borac za zdravu pamet i očuvanje prirode od tragova ljudske gluposti i nemara”, tako Miloš opisuje sebe i svoj rad onima koji se prvi put susreću sa njegovim sadržajem.
Njegov javni angažman počeo je na Instagramu, pod imenom Trail Cleaner, odnosno čistač staza. U početku, cilj je bio jednostavan: da ljudima pokaže gde završava otpad koji svakodnevno stvaramo i ostavljamo za sobom. A taj otpad, kako je beležio kroz svoj sadržaj, ne ostaje samo pored kontejnera ili na ulici. Završava i na planinskim vrhovima, u šumama, rečnim rukavcima, vododerinama, vlažnim područjima, pa čak i na morskom dnu.
„Do tebe je” kao najvažnija lekcija
Kada govori o održivom životu, Miloš ne počinje od velikih sistema, već od lične odgovornosti. Za njega je ključna poruka jednostavna i direktna: „Do tebe je.”
To znači da svako od nas mora da razmisli o sopstvenim navikama – koliko kupujemo, koliko bacamo i koliko često se zapitamo gde sve to na kraju završava. Miloš posebno ukazuje na besomučnu potrošnju, nepotrebnu ambalažu i naviku da se plastična kesa uzima gotovo automatski, čak i kada za njom nema stvarne potrebe.
„Ako sami shvatimo da besomučnom konzumacijom svega stvaramo beskrajne količine otpada, postoji nada da ćemo se potruditi i promisliti da je sve za šta se uhvatimo zapravo na kraju otpad”, poručuje Stanojević.ž
Za njega održivost nije samo pitanje reciklaže. Ona se vidi u izboru kvalitetnije garderobe koja se neće nositi samo jednu sezonu, u korišćenju višekratne ambalaže, u kupovini proizvoda koji su lakši za reciklažu ili već napravljeni od recikliranih materijala. Drugim rečima, u svakodnevnom razmišljanju pre svake odluke.
Plogging nije Miloš – plogging je svako od nas
Prve potvrde da njegov sadržaj zaista utiče na ljude stigle su kroz komentare, deljenja objava i reakcije publike. Vremenom su usledila TV gostovanja, tribine, webinari, ali i formiranje Plogging Serbia tima, koji je u Srbiju doneo plogging kao spoj rekreacije i čišćenja prirode.
Posebno mesto u njegovom radu zauzimaju deca. Kroz radionice u 42 vrtića opštine Novi Beograd, više od 2.000 predškolaca imalo je priliku da se upozna sa idejom da se o prirodi brine kroz male, ali konkretne korake. Ipak, Miloš naglašava da ova priča ne pripada samo njemu.
„Najvažnije je da plogging nije Miloš. To je svako od nas ko za sobom i za drugima ukloni makar jedan komad otpada na koji naiđe tokom svojih svakodnevnih aktivnosti”, kaže on.
Iako društvene mreže često favorizuju brzu potrošnju, trendove i površne poruke, Miloš u njima vidi i važan prostor za promenu. Smatra da je već veliki uspeh to što se o održivosti danas govori više nego ranije. Neko će imati 500, neko 50.000 pratilaca, ali je suština, kaže, ista: da se kreira sadržaj koji ljude podstiče da se dozovu pameti i brinu o svom okruženju.
Zato njegova poruka onima koji misle da male promene ne znače mnogo ostaje kratka, jasna i uporna.
„’Oću, šta mi teško’ – slogan pod kojim sam počeo da komuniciram svoje aktivnosti, govori da je sve u volji. Svaki korak se računa, svaki uklonjeni komad otpada ili još bolje onaj za koji si se potrudio da ne nastane. Ne postoje male promene, jer kada se zbroje – nebo je granica.”
Foto: Savez za rekreaciju i fitnes Srbije/Stefan Simonović/Stefano Jeantet
