Američki preduzetnik i biohaker Brajan Džonson ponovo je izazvao veliku pažnju nakon što je objavio da je „klonirao sebe kao novorođenče“. Naučnici upozoravaju da njegova tvrdnja nije tačna i da je zapravo reč o tehnologiji matičnih ćelija koja nema veze sa ljudskim kloniranjem.
Nova kontroverza jednog od najpoznatijih biohakera
Brajan Džonson, poznat po projektu Blueprint i pokušajima da uspori starenje organizma, objavio je na društvenim mrežama da je napravio svoju „kopiju“ koja će jednog dana služiti za uzgoj organa, transfuzije krvi i razvoj novih terapija.
„Ova beba-Bryan za sada živi u Petrijevoj posudi. Nekima će ovo delovati kao distopijska budućnost, dok će drugi verovati da je to budućnost medicine“, napisao je Johnson.
Njegova objava ubrzo je izazvala brojne reakcije, ali i kritike naučne zajednice.
Šta je zapravo uradio?
Prema mišljenju biologa i genetičara, Džonson nije napravio ljudski klon.
Umesto toga, iz sopstvenih ćelija stvorio je indukovane pluripotentne matične ćelije (iPSC) – ćelije koje se u laboratoriji mogu „vratiti“ u stanje slično embrionalnim matičnim ćelijama.
One se zatim mogu razvijati u različite tipove ćelija, poput srčanih, nervnih ili ćelija kože, zbog čega predstavljaju jedno od najperspektivnijih područja moderne regenerativne medicine.
Iako se iPSC tehnologija danas intenzivno istražuje za razvoj terapija bolesti srca, mozga, oka i drugih organa, stručnjaci naglašavaju da nauka još nije ni blizu mogućnosti uzgoja potpuno funkcionalnih ljudskih organa za transplantaciju.
Trenutno se u laboratorijama uspešno razvijaju takozvani organoidi – male strukture koje oponašaju pojedine funkcije organa i služe za istraživanje bolesti i testiranje novih lekova. Međutim, stvaranje čitavih organa ili “rezervnog” ljudskog tela i dalje nije moguće.
Zašto to nije kloniranje?
Genetičarka Aleks Dejnis, koja je doktorirala genetiku i u svom istraživačkom radu koristila iPSC tehnologiju, navodi da su ove ćelije genetski veoma slične osobi od koje potiču, ali da nisu klon.
Prema njenim rečima, Džonsonova objava može dovesti javnost u zabludu jer stvara utisak da je stvoren novi čovek ili embrion, što nije slučaj.
Slično mišljenje deli i molekularna biologinja Danijel Spajs, koja ističe da iPSC tehnologija predstavlja budućnost medicine, ali da nauka još nije u mogućnosti da iz takvih ćelija uzgaja potpuno funkcionalne ljudske organe.
Mogu li se danas uzgajati organi?
Istraživači već uspešno razvijaju takozvane organoide – male strukture koje podsećaju na pojedine organe i koriste se za istraživanja i testiranje lekova.
Stvaranje kompletnog ljudskog srca, jetre ili bubrega spremnog za transplantaciju i dalje nije moguće.
Zbog toga stručnjaci smatraju da Džonsonove tvrdnje o budućim transfuzijama krvi ili uzgoju organa predstavljaju viziju onoga što bi jednog dana možda moglo biti ostvarivo, ali ne odražavaju trenutno stanje medicine.
Veliki potencijal, ali još mnogo izazova
Iako Džonson koristi senzacionalističku terminologiju, sama tehnologija iPSC ima veliki značaj za medicinu.
Širom sveta već su u toku klinička ispitivanja u kojima se ćelije dobijene ovom metodom proučavaju kao potencijalna terapija za Parkinsonovu bolest, srčanu insuficijenciju, određene oblike slepila i druge bolesti.
Stručnjaci zato upozoravaju da je važno razlikovati naučne činjenice od marketinških poruka, kako javnost ne bi stekla pogrešan utisak o mogućnostima koje medicina trenutno ima.
Foto: Gemini
