Procene pokazuju da čak oko 95 odsto Amerikanaca ne unosi preporučenu količinu dijetnih vlakana dnevno. Iako deluje kao njihov problem, ova statistika je dobar alarm i za ostatak sveta – jer način ishrane sve više liči na isti: mnogo industrijske hrane, malo pravih biljnih vlakana.
Zašto su vlakna važna, iako ih uopšte ne primećujemo
Dijetna vlakna su deo biljnih namirnica koji naše telo ne vari, ali im upravo to daje vrednost. Ona „čiste“ creva, regulišu pražnjenje, hrane dobre bakterije u digestivnom sistemu, pomažu da se šećer u krvi sporije podiže i doprinose nižem nivou holesterola. Dugoročno, povezuju se sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i pojedinih vrsta karcinoma.
Problem nastaje kada ishranu preuzmu beli hleb, peciva, slatkiši, brza hrana i gotovi obroci. Takve namirnice su kalorične, ali siromašne vlaknima. Prosečan dnevni unos vlakana u razvijenim zemljama često jedva prelazi polovinu preporučenih vrednosti – a to se ne vidi odmah na vagi, već polako, kroz probleme sa crevima, energijom i zdravljem u celini.
Gde se kriju vlakna i kako da ih unesemo više, bez drame
Vlakna dolaze isključivo iz biljaka – što više biljaka na tanjiru, to više vlakana. Pasulj, sočivo, leblebija, grašak, ovas, ječam, integralni hleb i testenina, orašasti plodovi, semenke, voće i povrće: sve su to „vlaknasti šampioni“.
Promena ne mora da bude radikalna. Dovoljno je nekoliko malih poteza tokom dana:
- zameniti beli hleb integralnim,
- dodati kašiku semenki ili ovsa u jogurt,
- grickalice zameniti šakom orašastih plodova,
- uvesti pravilo „povrće uz svaki obrok“,
- bar jednom dnevno pojesti tanjir pasulja, sočiva ili drugih mahunarki.
Statistika iz Amerike može da nam posluži kao ogledalo: ako ne obratimo pažnju, lako završimo sa istim problemom. Dok jurimo proteine, kalorije i „superhranu“, možda je najveći heroj našeg tanjira nešto mnogo jednostavnije – dijetna vlakna, piše portal Vege News.
Foto: Freepik
