Moljci – noćne ptice oprašivači, često zanemareni, ali ključni za ekosistem – sada su postali neobični saradnici u stvaranju jednog muzičkog komada, nastalog kao odgovor na njihov drastičan pad u populaciji, prenosi Guardian.
Kompozitorka Ellie Wilson iskoristila je podatke u realnom vremenu o letu moljaca, prikupljene pomoću specijalnih senzora, da bi komponovala delo koje ukazuje na njihovo tiho iščezavanje. U okviru rezidencijalnog umetničkog boravka na zaštićenom lokalitetu Parsonage Down u Wiltshireu, Wilson je svakoj od više od 80 različitih vrsta moljaca koje su doletele tokom noći dodelila jedinstveni zvuk. Kada bi se moljac spustio na uređaj, njegova prisutnost bi aktivirala određeni ton – i tako se „pisala“ muzika.
„Htela sam da napravim komad koji insekti suštinski sami stvaraju“, rekla je Wilson. „Njihovi nasumični dolasci i odlasci generisali su sitne melodije, motive i ideje koje sam ja potom razvijala i utkala u širu kompoziciju.“
Finalno muzičko delo, pod nazivom Moth × Human, kombinuje te prirodne zvuke sa delovima koje svira živi ansambl: violina, violončelo, trombon, klavir i sintisajzeri. Premijera kompozicije planirana je u Southbank Centru u Londonu, u okviru festivala New Music Biennial.
Iako su moljci često povezani s ružnim stereotipima – kao što su uništavanje odeće ili dosađivanje oko svetla – oni imaju ključnu ulogu u prirodi. Oni su važni oprašivači, ali i izvor hrane za slepe miševe, ptice i druge noćne životinje. Nažalost, istraživanja ukazuju na ozbiljan pad njihove brojnosti – u Velikoj Britaniji broj moljaca opao je za više od 30% od 1968. godine, pretežno zbog intenzivne poljoprivrede, upotrebe pesticida i klimatskih promena.
Kako bi naglasila razliku između zdravog i narušenog biodiverziteta, Wilson je uporedila podatke iz divljeg prostora Parsonage Down – gde su zabeležene 83 vrste moljaca tokom jedne noći – sa podacima iz poljoprivrednog područja gde ih je bilo samo 19. U delu kompozicije inspirisanom ovom drugom lokacijom, muzika postaje tiha, svedena, gotovo prazna – čime se na suptilan, ali snažan način prenosi osećaj gubitka.
„Podaci su pokazali zastrašujuće razlike između prirodnog i poljoprivrednog zemljišta“, rekla je Wilson. „To me jako pogodilo. Taj osećaj tišine i praznine pretočila sam u kraj muzičkog dela.“
Ova umetnička inicijativa deo je šireg projekta u saradnji sa Oxford Contemporary Music i UK Centre for Ecology and Hydrology, čiji je cilj da se problem gubitka biodiverziteta predstavi ljudima na emocionalan i intuitivan način – jer brojke, koliko god bile jasne, često ne dopiru do svesti kao što može umetnost.
