Istraživanje otkriva da je klimatska anksioznost među pripadnicima Generacije Z izuzetno raširena i da je dostigla najviši nivo, piše Thred.

Novo istraživanje Curtin Univerziteta otkrilo je da mladi ljudi imaju ogromne brige u vezi sa klimatskom krizom, toliko da to utiče na njihove živote i može imati šire posledice u njihovoj dugoročnoj budućnosti. Studija je obuhvatila 446 studenata australijskih univerziteta i sprovedena je između septembra 2021. i aprila 2022. Više od 80% ispitanika reklo je da su “zabrinuti” ili “veoma zabrinuti” zbog klimatske krize.

“Ranije smo pisali o klimatskoj anksioznosti i njenom sve većem prisustvu među mlađim generacijama. Postalo je toliko uobičajeno da se razvilo tržište koje pomaže u ublažavanju svakodnevne mentalne zdravstvene povezane sa klimatskim promenama.”, navodi se na ovom portalu.

Proizvodi poput Google ekstenzija za promenu ishrane i aplikacija poput Earth Hero koje prate i računaju vaš ekološki otisak obećavaju da će pomoći mladima da se suoče sa problemom koji se čini egzistencijalnim i van naše individualne kontrole.

Šta je zapravo klimatska anksioznost?

Klimatska anksioznost je kada brige o zdravlju planete prerastu u preplavljujuću uznemirenost i nametljive, uznemirujuće misli. To može rezultirati osećajima nesigurnosti, besa, straha i iscrpljenosti.

Dora Marinova, profesorka održivosti na Curtin Univerzitetu, rekla je da je klimatska anksioznost Generacije Z značajan faktor koji doprinosi njihovoj opštoj nelagodi prema budućnosti.

“Ovi mladi ljudi veoma su zabrinuti i, na neki način, zastrašeni zbog nedostatka konkretnih akcija koje se preduzimaju u borbi protiv klimatskih promena. Te zabrinutosti neće uticati samo na njihovo mentalno zdravlje već i na izbore koje mladi ljudi donose: kako troše svoj novac, da li osnivaju porodice, izbor karijere i još mnogo toga.”

Iako većina mladih ljudi oseća izuzetnu zabrinutost, to se ne prevodi u konkretnu akciju. Zapravo, samo 35% onih koji su ispitivani reklo je da se angažuje u tradicionalnom aktivizmu vezanom za klimu poput prikupljanja sredstava, doniranja novca, podržavanja političkih kampanja ili učestvovanja u marševima ili protestima.

Umesto toga, mnogi pripadnici Generacije Z koriste društvene medije da izraze svoje brige i informišu se.

Dijana Bogeva, istraživačica na Curtin Univerzitetu, savetovala je mlade ljude da razmotre učešće u tradicionalnom aktivizmu kako bi efikasnije stvarali konkretnu promenu.

“Iako su izazovi klimatskih promena zastrašujući, nije kasno za Generaciju Z da naprave razliku boreći se za održivu budućnost.”

Nije ni čudo što mladi ljudi osećaju nešto što se može nazvati očajem u vezi sa našom klimatskom budućnošću. Konstantna prazna obećanja, lažni počeci, odloženi pregovori i zastali napredak ostavili su mnoge ravnodušnim.

Ako uskoro ne vidimo značajne promene u stvarnim uslovima, klimatska anksioznost će verovatno dodatno porasti kako mlađi ljudi preuzimaju odgovornost za globalni problem koji nisu izazvali.

Photo: Canva