Najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju rastući broj slučajeva raka, koji se povećao sa 14,1 milion novih slučajeva i 8,2 miliona smrtnih slučajeva širom sveta 2012. godine na 20 miliona novih slučajeva i 9,7 miliona smrtnih slučajeva samo deceniju kasnije, prenosi The Guardian.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), ogranak SZO, predviđa da će do 2050. godine biti više od 35 miliona novih slučajeva raka, što je povećanje od 77% u poređenju sa nivoom iz 2022. godine, i da će se smrtnost gotovo udvostručiti sa više od 18 miliona smrtnih slučajeva.
IARC navodi da su upotreba duvana, konzumacija alkohola i gojaznost ključni faktori za rast broja obolelih odraka, kao i starenje i rast populacije. Predviđa se da će bogate zemlje zabeležiti dodatnih 4,8 miliona novih slučajeva do 2050. godine. Ni one siromašnije neće biti pošteđene – smrtnost od raka u ovim zemljama se predviđa da će se skoro udvostručiti.
Globalni opservatorijum za rak IARC-a, koji pokriva 185 zemalja i 36 vrsta raka, pokazuje da je 10 vrsta raka odgovorno za oko dve trećine novih slučajeva i smrtnih slučajeva širom sveta 2022. godine.
Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak širom sveta, odgovarajući za 12,4% novih slučajeva i 18,7% smrtnih slučajeva. Rak dojke kod žena je drugi najčešći oblik, ali dok čini 11,6% slučajeva, uzrokuje manje od 7% smrtnih slučajeva. Ostali značajni uzroci smrti uključuju rak debelog creva, jetre i želuca.
Nejednakosti su posebno izražene kod raka dojke. Žene u siromašnijim zemljama imaju 50% manje šanse da budu dijagnostikovane u poređenju sa ženama u bogatijim zemljama, što ih stavlja u “daleko veći rizik od umiranja od bolesti zbog kasne dijagnoze i nedostatka pristupa kvalitetnom tretmanu”, kaže dr. Izabel Soerjomataram, zamenica šefa Odeljenja za praćenje raka IARC-a.
Jedna od 12 žena u bogatijim zemljama će dobiti dijagnozu rak dojke tokom svog života, dok će jedna od 71 umreti od toga, pokazuju podaci. U siromašnijim zemljama, samo jedna od 27 žena će biti dijagnostikovana tokom svog života, ali će jedna od 48 umreti od bolesti.
Iako je potpuno preventabilan, rak grlića materice je osmi najčešći rak u svetu i deveti najsmrtonosniji.
Reagujući na ove brojke, dr. Keri Adams, šefica Unije za međunarodnu kontrolu raka, rekla je: “Uprkos napretku koji je postignut u ranom otkrivanju raka i lečenju i nezi pacijenata sa rakom, značajne razlike u ishodima lečenja raka postoje ne samo između bogatijih i siromašnijih regiona sveta, već i unutar zemalja.
“Gde neko živi ne bi trebalo da određuje da li će živeti. Postoje alati koji omogućavaju vladama da prioritetizuju negu raka i osiguraju da svako ima pristup pristupačnoj, kvalitetnoj usluzi. Ovo nije samo pitanje resursa, već i pitanje političke volje.”
Prof. Solanž Peters, predsednica Međunarodne fondacije za rak, izjavila je da žali zbog sve veće razlike u pristupu nezi. “Zabrinjavajuće je što na globalnom nivou 80% obolelih ima pristup samo 5% sredstava namenjenih lečenju ove bolesti”, rekla je.
“Razvoj sve naprednijih tretmana za rak stiže do sve manjeg broja ljudi širom sveta. Dok pacijenti u razvijenim zemljama mogu živeti i biti izlečeni od raka, oni u neprivilegovanim sredinama umiru od iste bolesti.
“Moramo se pozabaviti ovom društvenom tragedijom i ekonomskim teretom, sprečavajući milione smrtnih slučajeva od raka putem strateških investicija. Vreme je da se premosti jaz i spasu životi širom sveta.”
Kako smo pisali i ranije na portalu, ključ je u prevenciji i ranom otkrivanju. Uprkos tome, čak 62% građana Srbije izjavljuje da nikada nisu otišli ni na jedan od dostupnih preventivnih pregleda.
Foto: Ilustracija Canva
