Ključno pitanje budućnosti planete zavisi od toga da li će međunarodna zajednica uspeti da zaustavi rast globalne temperature na ispod 1,5 stepeni celziusa od preindustrijskog proseka  što je dogovoreno na istorijskoj pariskoj konferenciji o klimatskim promenama 2015. godine. Pre devet godina u Parizu ocenjeno je da bi porast globalne temperature iznad 1,5 stepeni celziusa mogao da proizvede katastrofalne klimatske promene kao što su tajfuni, poplave i dugotrajne suše koje su poslednjih godina inače sve više prisutne.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je na početku junske konferencije  u Bonu o klimatskim promenama  istakao da će bitka za zaustavljanje globalnog porasta temperature biti dobijena ili izgubljena ove decenije. Gutereš je istakao da svet igra ruski rulet sa budućnosti planete i da je nužno da se hitno nađe izlaz sa autoputa ka klimatskom paklu na  kome se planeta danas nalazi. Gutereš je apelovao da se zabrani reklamiranje  proizvođača nafte, gasa i uglja kao što se zabranjuje reklamiranje proizvođača cigareta.

Poslednjih dvanaest meseci su u kontinuitetu bili najtopliji od kada se meri globalna temperatura. Globalni porast temperature je poslednjih dvanaest meseci  iznosio 1.63 stepena celziusa iznad preindustrijskog proseka. Važno je da porast temperature ne pređe nivo od 1,5% celziusa u periodu od deset godina. Svetska meteorološka organizacija procenjuje da  postoji 47% šansi da se prag od 1,5 stepena rasta temperature prevaziđe u narednih pet godina.

Jedna od glavnih  kreatora istorijskog dogovora u Parizu 2015. godine, Francuskinja Lorans Tubiana, se nedavno založila da bogati pojedinci u svim zemljama moraju da plate ili budu oporezovani za zagađenje planete fosilnim gorivima. Istakla je da raste konzensus za uvođenje neke vrste globalnog poreza na bogataše što Brazil, koji će biti domaćin konferencije COP 30 2025. godine, snažno podržava. Jedan odsto najbogatijih ljudi emituju svojim aktivnostima, kao što su korišćenje  privatnih aviona, mnogo veći procenat štetnih gasova sa efektom staklene bašte od dve trećine siromašnog stanovništva planete koji ne doprinose zagađenju , ali često snose najteže posledice klimatskih promena kao što su dugotrajne suše na Rogu Afrike ili masovne poplave u Pakistanu ili nedavno Brazilu koje su ugrozile značajne delove siromašnog stanovništva u ovim zemljama. Zanimljivo je da ova nejednakost nije samo prisutna između razvijenih i nerazazvijenih zemalja. Jedan odsto najbogatijih Kineza i Indusa zagađuju planetu u istoj meri kao jedan odsto najbogatijih Amerikanaca. Odatle dolazi najveći deo globalnog otiska ugljenika, dakle od bogatih pojedinaca u svim zemljama sveta.

Međunarodna zajednica ne uspeva da ispuni obećanje obezbeđenja hiljadu milijardi američkih dolara zemljama u razvoju na godisnjem nivou kako bi se suočile sa klimatskim promenama i smanjili sopstvene emisije štetnih gasova. Razmatraju se inovativna rešenja za finansiranje održivog razvoja kao što su uvođenje dodatnih poreza na avio karte u prvoj i biznis klasi u avio prevozu, jer bogati ljudi mnogo češće lete avionima nego siromašni. Takođe se razmatra mogućnost uvođenja poreza na bankarske tranzakcije ili na pomosrki saobraćaj. Lorans Tubiana ističe da je nužno da se u raspravu o globalnim klimatskim promenama i nihovim posledicaam uvede komponenta socijalne pravde i odgovornosti imućnih ljudi na planeti koji su i najveći zagađivači.

Ekstremne vremenske pojave kao posledica klimatskih promena postaju sve učestalije. Posle teških poplava koje je nedavno u Brazilu proizveo El Ninjo koji je uticao na zagrevanje Tihog okena, sada Svetska meteorološka organizacija najavljuje novi fenomen, La Ninja, koji treba da utiče na zahlađene Pacifika u periodu od avgusta do novembra  ove godine što može da proizvede nove ekstremne i potencijalno razarajuće klimatske efekte kao što su orkani i tajfuni. Upravo zbog toga Gutereš ističe da se nalazimo na autoputu ka klimatskom paklu.

Photo: Ilustracija Freepik

Autor:

Ambasador Dragan Županjevac

Bivši Stalni predstavnik Republike Srbije pri UN programu o zaštiti životne sredine (UNEP) u Najrobiju, Kenija