Najvažnije zaključne Look up-a, regionalne konferencije posvećene ekologiji, zaštiti životne sredine i energetici, na Kopaoniku, izneli su predstavnici Privredne komore Srbije.

„Look Up 2 pokazao je da je napravljena fenomenalna kombinacija učesnika. Imali smo tri ministarke danas, a to se retko dešava. To znači da se i država interesuje za ova pitanja. Tu su i dekani fakulteta, i direktori kompanije“, rekao je Siniša Mitrović, Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije i dodao da je evidentan kvalitetan napredak u dijalogu države, biznis zajednice i nauke.

– Uloga nauke je da je demistifikovala zelenu tranziciju, da nije bauk, već da treba da bude državnom interesu. Uspeli smo da prepoznamo koji je interes države, a ključna poruka je da moramo na nov način ispregovarati sa građanima kakvu Srbiju želimo. To je politika u mnogim oblastima, pa i u energetici, za koju smo danas videli da je kapitalna, zaključio je Mitrović i dodao da on i Mihajlo Vesović imaju preko 60 preporuka za Look Up 3.

Kako je zaključio Mihailo Vesović, direktor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, ne treba plašiti preduzetnike zelenom tranzicijom jer samo njeno čekanje poskupljuje zelenu tranziciju.

Dodao je da i za poljoprivredu zelena tranzicija izuzetna prilika, posebno za organsku poljoprivredu.

– Srbija dužna da vodi računa o svojim resursima i sirovinama, rekao je Vesović i dodao da je racionalno korišćenje energije prioritet te saradnja kompanija industrija u pojeinačnim oblastima.

Među ključnim porukama drugog dana Look up-a, regionalne konferencije posvećene ekologiji, zaštiti životne sredine i energetici, na Kopaoniku, nametnula se i poruka da privredu ne treba opterećivati zelenom tranzicijom, da su dovoljni mali koraci, uz konstantno prilagođavanje ciljevima i strategijama koji su nestalni kao „pokretne mete“.

Tanasković: Zeleni kapitalni projekti

Drugi dan konferencije Look up na Kopaoniku počeo je intervjuom sa ministarkom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelenom Tanasković, koja je, komentarišući uticaj klimatskih promena na poljoprivredu, istakla da je 27.810 gazdinstava ove godine iskoristilo naplatu osiguranja, što je,

„Zeleni kapitalni projekti koji se grade poslednjih 10 godina, na primer prečistači otpadnih voda, predstavljaju najskuplje poglavlje životne sredine. Kad su u pitanju sistemi za navodnjavanje – na 120.000 ha izgradnja sistema privodi se kraju,   tako da bi u narednih 6 – 7 godina trebalo da pokrijemo obradive poljoprivredne površine, što će udesetostručiti poljoprivrednu proizvodnju“, poručila je Tanasković. Kako je navela, u usponu je i organski uzgoj – 25.100 hektara je pod organskom proizvodnjom, svakog dana otvori se novo gazdinstvo, a trend rasta je oko 25 odsto godišnje.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je da oko 92 odsto nergije koja se koristi u saobraćaju potiče iz nafte, ali da je naftna industrija već odavno počela da prebacuje težište svojih investicija sa istraživanja novih nalazišta nafte i gasa na druge vidove energije.

 Mićović je naglasio da su naftne kompanije prve ušle u energetsku tranziciju. “Svaki vid saobraćaja ima svoju alternativu, ne postoji jedna univerzalna. Baterije o kojima se mnogo govori su alternativa samo za manja putnička vozila, koja se koriste u lokalu”, rekao je Mićović.

Ipak, kaže, razvijeni alternativni izvori energije još uvek nisu u dovoljnoj meri komercijalizovani. “Razni vidovi se pominju. Kada pričamo o vodoniku, on je još uvek negde u fazi laboratorijskog istraživanja, a ne komercijalizacije”, kazao je Mićović.