Priroda je lepa i nezamenljiva, ali gradovi su ti koji pričaju najautentičnije priče o jednoj zemlji i regionu. O tome kako su se ljudi snalazili, gradili svoja naselja i na kraju krajeva do danas uređivali prostor za udoban, svakodnevni život stanovnika. Ali upravo su gradovi, te urbane košnice sa visokim zgradama, putevima, poslovnim centrima, mesta gde je čovek najviše uticao na prirodu. A ovo, naravno, utiče i na kvalitet vazduha. Evropska agencija za životnu sredinu redovno prati kvalitet vazduha u evropskim gradovima i nedavno je objavila izveštaj za ovu godinu. Prema njihovim podacima, grad sa najčistijim vazduhom u Evropi je Upsala u Švedskoj.

U svetu se procenjuje da oko 56 odsto celokupnog stanovništva živi u naseljima koja imaju status grada. Do 2050. taj broj bi mogao da poraste na 70 odsto! Bolje poslovne i društvene prilike privlače sve više ljudi u gradove, iako mnogi koji žive na selu tvrde da svoj mir nikada ne bi menjali. Međutim, i gradovi imaju različite koncentracije zagađenja, koje meri Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).

Ova agencija proučava nivoe finih čestica u više od 350 gradova iz 30 zemalja članica EEA. Podaci potiču iz terenskih merenja finih čestica na više od 500 stanica za praćenje. Njihovi podaci pokazuju da se opštine koje imaju najbolje rezultate u ovom pogledu obično nalaze u dva različita geografska regiona kontinenta – Skandinaviji i južnom Portugalu (uključujući Madeiru).

U poslednjem izveštaju se navodi da je grad sa najboljim kvalitetom vazduha u Evropi Upsala u Švedskoj, sa 3,5 mikrograma finih čestica po kubnom metru. Na drugom mestu je još jedan švedski grad Umea, a na trećem Faro u Portugalu. Portal Maior navodi neke od mera koje je Upsala, koja se nalazi severno od Stokholma, sprovela u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha.

U samom centru grada maksimalna dozvoljena brzina kretanja vozila je 30 kilometara na čas, uvedene su ekološke zone za teška vozila, podstiče se korišćenje javnog prevoza i održivijih načina prevoza poput bicikla, a stanovnici se edukuju i podstiču da primenjuju ekološke prakse u svakodnevnom životu.

Interaktivnu mapu kvaliteta vazduha možete pogledati u bilo kom trenutku na sajtu Evropske agencije za životnu sredinu, gde je objašnjena metodologija i metode merenja.

Podaci su prikupljeni sa više od 500 stanica za praćenje u urbanim lokacijama u zemljama članicama EEA tokom poslednje dve kalendarske godine, 2022. i 2023. U pogledu ukupnih rezultata, samo 13 gradova je imalo prosečne koncentracije sitnih čestica u okviru preporuka SZO. Među njima su četiri severnoevropske metropole Rejkjavik, Talin, Stokholm i Helsinki.