Mislite da znate odakle potiču vaša omiljena jela? Verovatno biste se iznenadili. Naziv ili popularnost pojedinih specijaliteta često navode na pogrešan zaključak, ali istorija hrane krije mnogo neočekivanih detalja.

Od pomfrita koji nije francuski, preko kroasana koji nisu nastali u Francuskoj, do cezar salate koja nema italijansko poreklo – mnoga jela koja danas smatramo simbolima određenih zemalja zapravo imaju sasvim drugačiju priču.

Pomfrit – Belgija, a ne Francuska

Iako ga ceo svet poznaje kao „french fries“, oko njegovog porekla se i danas vode žestoke rasprave između Belgije i Francuske. Decenijama je kružila legenda da je pomfrit nastao u belgijskoj regiji Namur krajem 17. veka, gde su meštani pržili krompir u obliku ribica kada bi se reka zaledila.

Moderni istoričari dokazali da je ova priča tehnološki nemoguća i da je pomfrit uličnu slavu zapravo stekao u Parizu krajem 18. veka, dok je Belgija ta koja je od njega napravila religiju. Upravo su Belgijanci usavršili tajnu dvostrukog prženja na goveđoj masti koja pomfritu daje savršenu hrskavost.

Sam naziv „french fries“ jeste se učvrstio tokom Prvog svetskog rata zahvaljujući američkim vojnicima u Belgiji, ali je pojam „prženja na francuski način“ zabeležio još Tomas Džeferson u Beloj kući davne 1802. godine.

Chicken Tikka Masala – Ujedinjeno Kraljevstvo

Na prvi pogled deluje kao tradicionalni indijski specijalitet, a chicken tikka masala je zapravo rođena u Velikoj Britaniji. Prema čuvenoj kulinarskoj legendi, jelo je nastalo ranih 1770-ih u restoranu Shish Mahal u Glazgovu. Kada se jedan lokalni vozač autobusa požalio da mu je tandoori piletina previše suva i da želi sos, kuvar pakistanskog porekla Ali Ahmed Aslam je improvizovao.

Pomešao je konzervu paradajz supe sa jogurtom i kremastim začinima i stvorio magiju koja je savršeno odgovorila na britansku ljubav prema mesu u “saftu”. Koliko je ovaj spoj azijskih začina i zapadnjačkog ukusa uspešan, govori podatak da je 2001. godine britanski ministar Robin Kuk ovo jelo zvanično proglasio „pravim britanskim nacionalnim jelom“ i vrhunskim simbolom multikulturalne Britanije.

Kolačić sudbine – Sjedinjene Države

Mnogi veruju da fortune cookie dolazi iz Kine jer se tradicionalno služi na kraju obroka u kineskim restoranima širom sveta. Međutim, ovaj kolačić je proizvod moderne Amerike sa početka 20. veka, a njegovi stvarni koreni su zapravo japanski. Inspirisan tradicionalnim krekerima tsujiura senbei (pirinčani kreker sa proročanstvom) iz Kjota, Japanac Makoto Hagivara je 1914. godine počeo da služi slatku verziju sa porukom u Japanskom vrtu čaja u San Francisku.

Istovremeno, u Los Anđelesu je kineski imigrant David Jung tvrdio da je on tvorac ovog izuma. Veliki istorijski preokret dogodio se tokom Drugog svetskog rata. Nakon što su japanski imigranti prisilno poslati u američke logore, kineski ugostitelji su preuzeli proizvodnju i uveli kolačiće u svoje jelovnike. Američki vojnici su ih obožavali i proširili ovaj trend, stvorivši mit koji je toliko američki da stanovnici u samoj Kini ove kolačiće i danas smatraju potpunom nepoznanicom.

Otpad koji završava na tanjiru: Kako nastaje nova hrana

Cezar salata – Meksiko, a ne Italija

Iako njeno ime većinu ljudi asocira na Julija Cezara i starorimski glamur, ova salata nema nikakve veze sa antičkom Italijom. Osmislio ju je italijanski imigrant Cezar Kardini (Caesar Cardini) u meksičkom pograničnom gradu Tihuani, i to iz čiste rastegljivosti i panike.

Tokom burnog vikenda za američki Dan nezavisnosti, 4. jula 1924. godine, holivudska elita je masovno preplavila njegov restoran bežeći od američke Prohibicije u potrazi za alkoholom. Kada je kuhinja ostala bez zaliha, Kardini je sakupio preostale namirnice – zelenu salatu, beli luk, krutone, parmezan, maslinovo ulje i Vorčester sos. Da bi sakrio krizu, kolica je izvezao pred goste i dramatično sklopio salatu uživo pred njihovim očima. Zanimljivo je da originalni recept nije sadržao inćune. Njih je tek kasnije dodao Cezarov brat Aleks, što je izazvalo doživotnu porodičnu svađu oko toga kako prava Cezar salata treba da izgleda.

Sladoled – drevna Persija

Jedan od najranijih oblika sladoleda može se pratiti do drevne Persije, gde su još pre više od dve hiljade godina pripremani ledeni deserti od snega, voćnih sirupa i ružine vodice. Iako je moderni sladoled nastao mnogo kasnije, ideja o rashlađenom slatkom desertu potiče upravo iz ovog dela sveta.

Kroasan – Austrija, a ne Francuska

Iako je danas prva asocijacija na parisko jutro i simbol francuske gastronomije, kroasan je zapravo austrijski ratni trofej. Njegov direktni predak je bečko pecivo Kipferl, koje je, prema čuvenoj legendi, dobilo svoj oblik nakon Opsade Beča 1683. godine.

Otomanska vojska je pokušala da prokopa tunele ispod gradskih zidina pod okriljem noći, ali su ih čuli bečki pekari koji su rano mesili hleb. Zahvaljujući njihovoj uzbuni, grad je odbranjen, a pekari su u znak trijumfa osmislili pecivo u obliku polumeseca – simbola sa neprijateljske zastave. Recept je u Pariz 1770. godine donela austrijska princeza Marija Antoaneta kada se udala za francuskog kralja.

Ipak, Francuzima se mora priznati ključna zasluga: početkom 20. veka oni su obično, gusto testo zamenili modernom tehnikom lisnatog testa sa mnogo putera, stvorivši hrskavu magiju koja je osvojila svet.

Krofne – Holandija

Savremene krofne imaju svoje korene u holandskim „olykoeks“, odnosno „uljanim kolačima“, koje su holandski doseljenici doneli u Severnu Ameriku. Vremenom su se razvile u današnji oblik, uključujući i prepoznatljivu rupu u sredini.

Hot dog – Nemačka

Iako je hot dog jedan od simbola američke ulične hrane, njegovi koreni sežu do nemačkih kobasica. Imigranti iz Nemačke doneli su recepte za kobasice u SAD, gde su one vremenom počele da se služe u pecivu i postale jedno od najpopularnijih brzih jela na svetu.

Apple pie – Engleska

Izraz „američki kao pita od jabuka“ učinio je ovo jelo simbolom SAD, ali recept za pitu od jabuka postoji u Engleskoj još od 14. veka. Tek kasnije je postala deo američke kulinarske tradicije i nacionalnog identiteta.

Rukola: superhrana koja može nutritivno parirati mesu uz pravi dodatak

Salata – drevna Grčka

Iako se različite kombinacije povrća pripremaju vekovima, prvi zapisi o jelima nalik današnjim salatama vode do antičke Grčke, gde su se povrće i začinsko bilje mešali sa uljem i sirćetom.

Palačinke – drevna Grčka

Palačinke nisu samo kulinarski klasik, već i jedno od najstarijih pripremanih jela na svetu čiji koreni sežu duboko u antičko doba. Stari Grci su još u 5. veku pre nove ere uživali u preteči današnjih palačinki koje su zvali teganites, po tiganju na kome su ih pekli. Pravile su se od pšeničnog brašna, maslinovog ulja i kiselog mleka, a služile su se isključivo tople za doručak, bogato prelivene medom i posute semenkama susama.

Ovoj poslastici nisu odoleli ni antički pesnici koji su je opevali u svojim komedijama, ali ni slavni lekar Galen. On je u 2. veku detaljno zapisao recept za njihovo okretanje na vrelom ulju, ali je istovremeno uputio i medicinsko upozorenje – savetovao je građane da ne preteruju sa količinom jer ove slatke jutarnje poslastice, navodno, izazivaju loše snove.

Foto: Unsplash/Cliffer Rebelo/Rohit Mishra/Erwan Hesry