Eng

Šta piše u novoj Direktivi EU o ekološkom kriminalu?

Vreme čitanja: 2 min

Direktiva o krivičnim delima protiv životne sredine, odnosno Direktiva 2008/99/EC o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo, usvojena je 24. oktobra 2008. Države članice Evropske Unije bile su dužne da Direktivu prenesu u nacionalno zakonodavstvo do decembra 2010. Cilj Direktive bio je dopuna postojećeg sistema administrativnih sankcija krivičnopravnim kaznama radi jačanja usklađenosti sa zakonima za zaštitu životne sredine.

Nažalost, utvrđeno je da Direktiva nije imala značajan uticaj u praksi, iz različitih i brojnih razloga. Uskoro će stupiti na pravnu snagu nova Direktiva koja će zameniti prethodnu, pokušavajući ispraviti nedostatke prethodnog pravnog propisa, piše Dušan Dakić, sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, član Foruma sudija Srbije.

U Republici Srbiji na snazi je Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, koji nije imao skoro nikakvu primenu u praksi. Na primer, u Osnovnom sudu u Novom Sadu, drugom po veličini sudu u Republici Srbiji, trenutno se vode dva postupka protiv pravnih lica zbog izvršenja krivičnog dela iz oblasti zaštite životne sredine.

Međutim, nova Direktiva Evropske Unije ima za cilj pojačanje krivične odgovornosti pravnih lica u oblasti ekološkog kriminaliteta. Da li će uticaj nove Direktive odražavati na sudsku praksu naše države, ostaje da se vidi u bliskoj budućnosti.

Nova Direktiva, između ostalog, predviđa da države članice moraju obezbediti da pravna lica mogu snositi odgovornost za krivična dela počinjena u njihovu korist od strane pojedinaca na vodećim pozicijama unutar organizacije. To uključuje osobe s ovlašćenjem za zastupanje, ovlašćenjem za donošenje odluka i ovlašćenjem za kontrolu unutar pravnog lica. Nedostatak nadzora koji dovodi do krivičnog dela takođe stavlja pravna lica pod odgovornost. Takođe, države članice moraju propisati efikasne, proporcionalne i preventivne sankcije pravnim licima. Sankcije mogu obuhvatiti novčane kazne, povraćaj u pređašnje stanje, isključenje iz postupka javnih nabavki ili sticanje “javnih beneficija”, zabranu vršenja delatnosti i slično.

Novina je i obaveza države članice da donese privremene mere u krivičnom postupku, kao i na kraju postupka obavezno oduzimanje imovine proistekle iz izvršenja krivičnog dela. Direktiva je vrlo jasna u tom delu: “Države članice moraju omogućiti nadležnim organima da zamrznu ili oduzmu, sukladno Direktivi 2014/42/EU Evropskog parlamenta i Saveta, prihode proizašle iz i sredstva korišćena ili namenjena korišćenju u izvršenju ili doprinosu izvršenju prekršaja navedenih u ovoj Direktivi.”

Dodatno, nova Direktiva predviđa otežavajuće i olakšavajuće okolnosti koje sud mora uzeti u obzir prilikom izricanja vrste i visine krivične sankcije pravnom licu.

Ono što je takođe novo jeste obaveza države članice da pruži zaštitu uzbunjivačima koji prijavljuju krivična dela u oblasti zaštite životne sredine. Na kraju, najvažnija novina je član 14, koji predviđa da države članice moraju obezbediti da članovi zainteresovane javnosti imaju odgovarajuća prava da učestvuju u krivičnim postupcima protiv pravnih lica zbog izvršenja krivičnih dela iz oblasti zaštite životne sredine.

Kao rezultat nove Direktive, očekuje se da će sve države članice Evropske Unije morati u narednom periodu da uspostave, objave i sprovedu nacionalnu strategiju za suzbijanje krivičnih dela protiv životne sredine, koja barem treba da obuhvati ciljeve, prioritete, koordinaciju, pravne mere, potrebu resursa, postupke i mehanizme za redovno praćenje i evaluaciju rezultata, kao i saradnju sa evropskim mrežama koje rade na pitanjima od značaja za suzbijanje krivičnih dela protiv životne sredine.

više o novoj Direktivi na https://www.consilium.europa.eu/en/press/press-releases/2023/11/16/environmental-crime-council-and-european-parliament-reach-provisional-agreement-on-new-eu-law/

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top