Eng

Grejanje škola otpadnim vodama iz banjskih kupatila u Sokobanji

Vreme čitanja: 3 min

Ideja opštine Sokobanja da toplotnom pumpom na geotermalnu vodu zameni kotlarnicu na ugalj koja greje dve lokalne škole, jedno je od 16 inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije privrede i društva, koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Vekovima se geotermalna voda u Sokobanji koristi za lečenje i ublažavanje raznih tegoba, a uskoro će ova voda imati još jednu funkciju – grejanje škola. Otpadna termalna voda iz banjskih kupatila koristiće se za grejanje obe škole u opštini: Osnovne škole „Mitropolit Mihailo“ i Srednje škole „Branislav Nušić“, odnosno nešto više od 7.000 m2 grejne površine.

“Koncept lečenja u Sokobanji sastoji se od inhalacije i relativno kratkog boravka pacijenata u kadama napunjenim termo-mineralnom vodom, koja se nakon toga ispušta u obližnji gradski potok. Otpadna voda koja se ispušta nije ničim kontaminirana. Iz ovog razloga moguće ju je uzeti na ulivu u gradski potok i iskoristiti za zagrevanje objekta. S obzirom da je temperatura ove vode 32 stepena, potrebna je značajno manja energija za zagrevanje kroz toplotnu pumpu”, objašnjavaju u opštini koja je ujedno i najposećenija turistička destinacija u Srbiji.

Očekuje se da već za narednu grejnu sezonu bude funkcionalan novi toplotni izvor u školskim objektima koji ne zagađuje životnu sredinu. To je veoma značajno s obzirom da, kako kažu u opštini, ovo ložište trenutno predstavlja crnu tačku zagađenja vazduha u centralnom gradskom jezgru Sokobanje.

“O korišćenju energije geotermalne vode za grejanje se odavno razmišlja, ali smo tu ideju sada konkretizovali. Nije nam poznato da se termo-mineralna voda iz javnog banjskog kupatila koristi negde, a svakako se ne u okolini i u ovom delu Srbije, koji je bogat termo-mineralnim vodama (Gamzigradska banja, Niška Banja, Vranjska Banja). Samim tim, ovo rešenje bi moglo da posluži kao primer i drugim sredinama”, nadaju se u opštini Sokobanja.

Prema Studiji izvodljivosti o mogućnostima korišćenja termo-mineralne vode i drugih vrsta obnovljivih izvora energije za grejanje u Sokobanji, koju je opština naručila 2017. godine, trebalo bi izvršiti zamenu kotlova na fosilna goriva u devet javnih objekata u centru grada, što će opština postepeno realizovati u narednom periodu, u skladu sa finansijskim mogućnostima.

U opštini Sokobanja ističu da  je veoma značajno da se i na lokalnom nivou pokreću inicijative koje će voditi ka zelenoj tranziciji zbog sve većeg zagađenja vazduha, posebno u zimskom periodu. Oni napominju da jedinice lokalne samouprave (JLS) nemaju dovoljno kapaciteta, ljudskih ni finansijskih, da budu nosioci zelene tranzicije, ali da mogu i treba da budu pokretači različitih inicijativa na lokalnom nivou.

– Danas većina JLS, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, realizuje mere sufinansiranja energetske sanacije porodičnih kuća i stambenih zgrada, zamene toplotnih izvora energetski prihvatljivim i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama. Ove mere nisu dovoljne za zelenu transformaciju i zbog toga bi trebalo dodatno edukovati lokalne samouprave o mogućnostima za smanjenje zagađenja životne sredine, kao i za povećanje udela obnovljivih izvora energije i unapređenje upravljanja prirodnim resursima i otpadom, ali i dodatno motivisati građane i privredu za ove promene.

Sokobanja je, kako kažu, svesna važnosti ovih promena. Još daleke 1991. godine odbornici lokalne skupštine su usvojili deklaraciju kojom su Sokobanju proglasili ekološkom opštinom.

“Danas nemamo industrijske zagađivače na teritoriji opštine, a polako pokušavamo da smanjujemo i upotrebu fosilnih goriva. Naš slogan glasi „Sokobanja, zeleno srce Srbije“ i mi se trudimo da ga opravdamo”, poručuju u ovoj opštini.

Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top